U severnoj Poljskoj, na obalama reke Visle, nalazi se Torunj. To je grad koji uspeva da spoji monumentalnu istoriju, naučno nasleđe i gotovo filmsku atmosferu srednjovekovne Evrope.
Iako je često u senci popularnijih poljskih destinacija poput Krakov ili Gdanjsk, Torunj je jedno od onih mesta koje putnici pamte mnogo duže nego što su očekivali
Njegovo staro gradsko jezgro danas se nalazi na Uneskovoj listi svetske baštine, i to s razlogom. Grad je sačuvao izuzetno veliki broj originalnih gotičkih građevina od crvene cigle, karakterističnih za sever Evrope i nekadašnje hanzeatske trgovačke gradove. Šetnja kroz Torunj ne deluje kao obilazak muzeja, već kao ulazak u živi srednji vek – sa uskim ulicama, visokim crkvenim tornjevima, starim kapijama i trgovima koji i dalje imaju ritam pravog grada, a ne turističke scenografije.
Istorija Torunja usko je povezana sa Tevtonskim redom, koji je grad osnovao u 13. veku. Zahvaljujući položaju na Visli, Torunj je brzo postao važno trgovačko središte i član Hanzeatskog saveza, mreže gradova koja je vekovima kontrolisala trgovinu severne Evrope. Tragovi tog bogatstva i danas su vidljivi na raskošnim građanskim kućama, monumentalnoj gradskoj većnici i ostacima moćnih fortifikacija.
Krakov je 2026. godine proglašen za najbolju evropsku destinaciju za odmor u okviru Leisure Lifestyle Awards, rang-liste magazina Global Traveler, u kojoj su učestvovali iskusni putnici.
Poljska stranica "Fotografija i umetnost" objavila je zanimljive fotografije i snimke sa Baltičkog mora, a posebnu pažnju privukao je deo koji su turisti opisali kao "novi deo Poljske".
Torunj nije važan samo zbog arhitekture. Ovde je rođen Nikola Kopernik, astronom koji je promenio ljudsko razumevanje svemira. Grad se danas ponosi tim nasleđem, ali ga ne pretvara u kliše. Kopernikova kuća, spomenici i muzeji nisu samo turističke atrakcije, već deo identiteta grada koji je vekovima bio povezan sa znanjem, trgovinom i kulturom.
Ipak, možda je najzanimljivije to što Torunj uprkos svojoj istorijskoj važnosti ne deluje hladno ni monumentalno. Naprotiv, grad ima toplinu koju stvaraju male stvari. To su mirisi sveže pečenih medenjaka, kafići skriveni u gotičkim podrumima, statue pasa i magaraca povezane sa lokalnim legendama, kao i pogled na narandžaste krovove koji se predveče presijavaju iznad Visle.
Medenjaci su posebno važan deo lokalne tradicije. Torunj je širom Poljske poznat po ovom specijalitetu, čija istorija traje vekovima. Za razliku od industrijskih suvenira koji postoje u mnogim turističkim gradovima, ovde su medenjaci deo stvarnog kulturnog identiteta. U gradu postoje čak i muzeji i radionice u kojima posetioci mogu naučiti kako se prave tradicionalni torunjski medenjaci.
Varšava je 1944. pretvorena u more ruševina, a danas je jedno od najdinamičnijih poslovnih središta Evrope, s panoramom staklenih tornjeva zbog koje je porede sa Njujorkom.
Poseban utisak ostavljaju i ostaci srednjovekovnih zidina i čuvena Kriva kula, koja je postala jedan od simbola grada. Nije poznata poput kule u Pizi, ali upravo u tome leži njen šarm. Torunj ne pokušava da impresionira spektaklom, već autentičnošću.
Danas je Torun moderan univerzitetski i kulturni centar, ali je uspeo da sačuva atmosferu grada koji poštuje svoju prošlost bez pretvaranja u turistički park. Upravo zato mnogi putnici kažu da ih Torunj iznenadi više nego mnogo poznatije evropske destinacije. U vremenu kada brojni istorijski gradovi gube identitet pod pritiskom masovnog turizma, Torunj pokazuje da je moguće ostati autentičan. Možda baš zato deluje toliko posebno.
Ova riba, poznata i kao drakena ili weeverfish, prirodno živi u većim dubinama, ali tokom letnjih meseci sve češće zalazi u plićake, gde se vešto skriva zakopana u pesku ili među kamenjem, zbog čega ju je nemoguće primetiti.
Turistkinja iz Novog Zelanda doživela je dramatičan ujed zmije u Valboni, u Albanskim Alpima. Uz pomoć telefona i lokalnih meštana uspela je da dobije hitnu pomoć i preživi.
Sutomore se ovog leta izdvaja kao jedna od najpovoljnijih destinacija na Jadranu. Apartmani se mogu pronaći već od 20 evra po noći, kafa košta oko 1,50 evra, doručak od 4 evra, dok se ležaljke iznajmljuju po cenama od 10 evra
Snimak iz Pefkohorija ponovo je pokrenuo raspravu na društvenim mrežama nakon što su turisti ostavili peškire i prostirke na plaži preko noći kako bi rezervisali mesto.
Jedan turista iz Hrvatske uporedio je cene u Grčkoj i Hrvatskoj i tvrdi da je večera za četiri osobe koštala samo 52 evra, što je znatno manje nego u domaćim restoranima.
Turistkinja iz Novog Zelanda doživela je dramatičan ujed zmije u Valboni, u Albanskim Alpima. Uz pomoć telefona i lokalnih meštana uspela je da dobije hitnu pomoć i preživi.
Rangiranje se zasnivalo na kvalitetu, pristupačnosti i raznovrsnosti gastronomske ponude, a u samom vrhu našli su se gradovi koji uspešno spajaju lokalnu tradiciju, uličnu hranu i restorane vrhunske kuhinje.
U podnožju Kučajskih planina u selu Senje nadomak Ćuprije smestila se najveća zadužbina upravo srpskog kneza Lazara Hrebljanovića koja je podignuta, kako se veruje, po nagovoru kneginje Milice koja je savetovala Lazara da pod
Ova riba, poznata i kao drakena ili weeverfish, prirodno živi u većim dubinama, ali tokom letnjih meseci sve češće zalazi u plićake, gde se vešto skriva zakopana u pesku ili među kamenjem, zbog čega ju je nemoguće primetiti.
Turistkinja iz Novog Zelanda doživela je dramatičan ujed zmije u Valboni, u Albanskim Alpima. Uz pomoć telefona i lokalnih meštana uspela je da dobije hitnu pomoć i preživi.
Sutomore se ovog leta izdvaja kao jedna od najpovoljnijih destinacija na Jadranu. Apartmani se mogu pronaći već od 20 evra po noći, kafa košta oko 1,50 evra, doručak od 4 evra, dok se ležaljke iznajmljuju po cenama od 10 evra
Kevin Spejsi je u podcastu kod Bila Mahera govorio o optužbama za seksualno uznemiravanje, sudskim procesima i povratku karijere, tvrdeći da je "holivudsko izgnanstvo" iza njega i da je kazna već plaćena.
Kuvani paradajz može biti zdraviji izbor od sirovog jer organizam iz njega lakše apsorbuje likopen, snažan antioksidans koji se povezuje sa manjim rizikom od srčanih bolesti, dijabetesa i pojedinih vrsta raka.
Iako je tačno da neki karcinomi imaju genetsku komponentu i da je ključno poznavati porodičnu istoriju bolesti i druge faktore na koje ne možemo da utičemo.
