U severnoj Poljskoj, na obalama reke Visle, nalazi se Torunj. To je grad koji uspeva da spoji monumentalnu istoriju, naučno nasleđe i gotovo filmsku atmosferu srednjovekovne Evrope.
Iako je često u senci popularnijih poljskih destinacija poput Krakov ili Gdanjsk, Torunj je jedno od onih mesta koje putnici pamte mnogo duže nego što su očekivali
Njegovo staro gradsko jezgro danas se nalazi na Uneskovoj listi svetske baštine, i to s razlogom. Grad je sačuvao izuzetno veliki broj originalnih gotičkih građevina od crvene cigle, karakterističnih za sever Evrope i nekadašnje hanzeatske trgovačke gradove. Šetnja kroz Torunj ne deluje kao obilazak muzeja, već kao ulazak u živi srednji vek – sa uskim ulicama, visokim crkvenim tornjevima, starim kapijama i trgovima koji i dalje imaju ritam pravog grada, a ne turističke scenografije.
Istorija Torunja usko je povezana sa Tevtonskim redom, koji je grad osnovao u 13. veku. Zahvaljujući položaju na Visli, Torunj je brzo postao važno trgovačko središte i član Hanzeatskog saveza, mreže gradova koja je vekovima kontrolisala trgovinu severne Evrope. Tragovi tog bogatstva i danas su vidljivi na raskošnim građanskim kućama, monumentalnoj gradskoj većnici i ostacima moćnih fortifikacija.
Krakov je 2026. godine proglašen za najbolju evropsku destinaciju za odmor u okviru Leisure Lifestyle Awards, rang-liste magazina Global Traveler, u kojoj su učestvovali iskusni putnici.
Poljska stranica "Fotografija i umetnost" objavila je zanimljive fotografije i snimke sa Baltičkog mora, a posebnu pažnju privukao je deo koji su turisti opisali kao "novi deo Poljske".
Torunj nije važan samo zbog arhitekture. Ovde je rođen Nikola Kopernik, astronom koji je promenio ljudsko razumevanje svemira. Grad se danas ponosi tim nasleđem, ali ga ne pretvara u kliše. Kopernikova kuća, spomenici i muzeji nisu samo turističke atrakcije, već deo identiteta grada koji je vekovima bio povezan sa znanjem, trgovinom i kulturom.
Ipak, možda je najzanimljivije to što Torunj uprkos svojoj istorijskoj važnosti ne deluje hladno ni monumentalno. Naprotiv, grad ima toplinu koju stvaraju male stvari. To su mirisi sveže pečenih medenjaka, kafići skriveni u gotičkim podrumima, statue pasa i magaraca povezane sa lokalnim legendama, kao i pogled na narandžaste krovove koji se predveče presijavaju iznad Visle.
Medenjaci su posebno važan deo lokalne tradicije. Torunj je širom Poljske poznat po ovom specijalitetu, čija istorija traje vekovima. Za razliku od industrijskih suvenira koji postoje u mnogim turističkim gradovima, ovde su medenjaci deo stvarnog kulturnog identiteta. U gradu postoje čak i muzeji i radionice u kojima posetioci mogu naučiti kako se prave tradicionalni torunjski medenjaci.
Varšava je 1944. pretvorena u more ruševina, a danas je jedno od najdinamičnijih poslovnih središta Evrope, s panoramom staklenih tornjeva zbog koje je porede sa Njujorkom.
Poseban utisak ostavljaju i ostaci srednjovekovnih zidina i čuvena Kriva kula, koja je postala jedan od simbola grada. Nije poznata poput kule u Pizi, ali upravo u tome leži njen šarm. Torunj ne pokušava da impresionira spektaklom, već autentičnošću.
Danas je Torun moderan univerzitetski i kulturni centar, ali je uspeo da sačuva atmosferu grada koji poštuje svoju prošlost bez pretvaranja u turistički park. Upravo zato mnogi putnici kažu da ih Torunj iznenadi više nego mnogo poznatije evropske destinacije. U vremenu kada brojni istorijski gradovi gube identitet pod pritiskom masovnog turizma, Torunj pokazuje da je moguće ostati autentičan. Možda baš zato deluje toliko posebno.
Požar u popularnim letovalištima Siviri i Skala Furka na Halkidikiju stavljeni su pod kontrolu i trenutno nema opasnosti za ljude, a ovaj slučaj u Grčkoj ponovo je otvorio pitanje šta se u situacijama poput požara dešava sa turističkim aranžmanima.
Kefalonija je jedna od omiljenih letnjih destinacija, a luka u Argostoliju posebno privlači turiste. Luksuzne jahte usidrene u luci postale su omiljena kulisa za fotografisanje i pravljenje selfija.
Više nema jedinstvenog aktivnog požarnog fronta, ali vatrogasci i dalje gase brojna žarišta unutar već izgorelog područja, uglavnom na nepristupačnim terenima i u jarugama.
Na samom ulazu u Bokokotorski zaliv, sa pogledom na Mamulu i Herceg Novi, krije se Mirište - jedna od najlepših, ali i manje poznatih plaža u Crnoj Gori.
Ukoliko planirate put u Grčku tokom predstojećeg vikenda, računajte na povećane gužve u saobraćaju, ali i na dešavanja u letovalištima koja nisu svakodnevna.
Zamislite da se probudite usred okeana. Na sve strane oko vas nalazi se samo beskrajna duboka voda, najbliže kopno udaljeno je desetinama kilometara, a društvo vam prave jedino morske ptice – i možda ajkule.
Sve se dogodilo 29. jula, dok je turistkinja večerala u restoranu uz more, uživajući u zalasku sunca i čaši vina. Međutim, mirnu atmosferu iznenada je prekinula tradicionalna procesija koja je prošla uskom ulicom pored.
Požar u popularnim letovalištima Siviri i Skala Furka na Halkidikiju stavljeni su pod kontrolu i trenutno nema opasnosti za ljude, a ovaj slučaj u Grčkoj ponovo je otvorio pitanje šta se u situacijama poput požara dešava sa turističkim aranžmanima.
Kefalonija je jedna od omiljenih letnjih destinacija, a luka u Argostoliju posebno privlači turiste. Luksuzne jahte usidrene u luci postale su omiljena kulisa za fotografisanje i pravljenje selfija.
Više nema jedinstvenog aktivnog požarnog fronta, ali vatrogasci i dalje gase brojna žarišta unutar već izgorelog područja, uglavnom na nepristupačnim terenima i u jarugama.
Na samom ulazu u Bokokotorski zaliv, sa pogledom na Mamulu i Herceg Novi, krije se Mirište - jedna od najlepših, ali i manje poznatih plaža u Crnoj Gori.
Vilijams je rekao da mu je saznanje da je autističan donelo određeno olakšanje, jer neke stvari koje je ranije smatrao neobičnim sada može da posmatra iz drugačije perspektive.
Epidemija ebole u Demokratskoj Republici Kongo mogla bi, prema proceni Svetske zdravstvene organizacije (SZO), da nadmaši najsmrtonosniju epidemiju te bolesti iz 2014-2016. godine.
Sladoled, slane grickalice i beli hleb možda nisu najbolji izbor tokom velikih vrućina. Dijetetičarka Lola Bigs otkriva koje namirnice mogu pojačati osećaj toplote i žeđ.
