Dok su lokacije poput Pariza, Barselone i Rima često pretrpane i skupe, na drugom kraju turističke mape nalaze se destinacije koje godišnje poseti tek nekoliko hiljada ljudi.
Putovanja, bilo poslovna ili turistička, danas predstavljaju neizostavan deo savremenog života i važan su pokretač ekonomije u mnogim državama širom sveta. Najveći broj turista i dalje privlače zemlje poput Francuske, Španije i Sjedinjenih Američkih Država, dok se među gradovima posebno izdvaja Bangkok, koji godišnje poseti oko 22 miliona ljudi. Na drugom mestu nalazi se Pariz sa više od 19 miliona međunarodnih dolazaka.
Ipak, paralelno sa masovnim turizmom postoji i druga strana globalnih putovanja – destinacije koje ostaju izvan glavnih turističkih tokova. Razlozi za to su brojni: geografska udaljenost, visoki troškovi putovanja, nedovoljno razvijena infrastruktura, ali i percepcija bezbednosti ili političke stabilnosti. Posebno su pogođene male ostrvske države u Pacifiku, do kojih je često teško i skupo doći.
Stručnjaci naglašavaju da manji broj posetilaca ne znači nužno i slabiji turistički doživljaj.
Naprotiv, mnoge od najmanje posećenih zemalja nude netaknutu prirodu, manje gužve i autentičnija iskustva, često po nižim cenama u odnosu na popularne destinacije.
Kiribati
Prema podacima Svetske turističke organizacije Ujedinjenih nacija, titulu najmanje posećene zemlje na svetu nosi pacifička ostrvska država Kiribati. Ova zemlja imala je svega oko 2.000 posetilaca u 2022. godini, što je značajan pad u odnosu na period pre pandemije. Razlozi uključuju posledice kovida, ograničenu infrastrukturu, ali i sve izraženije klimatske promene.
Kiribati, uprkos tome, nudi izuzetne prirodne lepote. Morski ekosistemi privlače ljubitelje ronjenja i netaknute prirode, dok je zaštićeno područje Feniks ostrva uvršteno na UNESCO-ovu listu svetske baštine. Ipak, dolazak u ovu zemlju ostaje izazovan zbog ograničenih i neredovnih avionskih linija.
Maršalska Ostrva
Pored Kiribata, na listi najmanje posećenih nalaze se i Maršalska Ostrva, koja su pre pandemije imala tek nekoliko hiljada turista godišnje, a danas se i dalje oporavljaju. Ova ostrva poznata su po bogatoj morskoj flori i fauni, ali i istoriji povezanoj sa Drugim svetskim ratom i nuklearnim testiranjima.
Niuе
Među retko posećenim destinacijama je i Niuе, samoupravna ostrvska država u slobodnoj asocijaciji sa Novim Zelandom, koja se ističe upravo odsustvom masovnog turizma. Posetioci ovde ne nailaze na gužve, saobraćajne čepove niti užurban način života, već na prirodni mir i jednostavnost.
Mikronezija
Mikronezija, smeštena između Maršalskih Ostrva i Palaua, nudi sličan spoj prirodnih lepota i istorijskih lokaliteta, uključujući olupine brodova iz Drugog svetskog rata.
Montserat
S druge strane, karipsko ostrvo Montserat predstavlja primer destinacije čiji je turizam ozbiljno pogođen prirodnim katastrofama. Nakon razorne erupcije vulkana 1995. godine, veliki deo zemlje je napušten.
Tturistima koji se trenutno nalaze na Halkidikiju savetuje da ne pokušavaju da prolaze kroz zatvorene deonice niti da se vraćaju u područja iz kojih su bili evakuisani dok nadležni to ne dozvole.
Požar u popularnim letovalištima Siviri i Skala Furka na Halkidikiju stavljeni su pod kontrolu i trenutno nema opasnosti za ljude, a ovaj slučaj u Grčkoj ponovo je otvorio pitanje šta se u situacijama poput požara dešava sa turističkim aranžmanima.
Kefalonija je jedna od omiljenih letnjih destinacija, a luka u Argostoliju posebno privlači turiste. Luksuzne jahte usidrene u luci postale su omiljena kulisa za fotografisanje i pravljenje selfija.
Više nema jedinstvenog aktivnog požarnog fronta, ali vatrogasci i dalje gase brojna žarišta unutar već izgorelog područja, uglavnom na nepristupačnim terenima i u jarugama.
Na samom ulazu u Bokokotorski zaliv, sa pogledom na Mamulu i Herceg Novi, krije se Mirište - jedna od najlepših, ali i manje poznatih plaža u Crnoj Gori.
Ukoliko planirate put u Grčku tokom predstojećeg vikenda, računajte na povećane gužve u saobraćaju, ali i na dešavanja u letovalištima koja nisu svakodnevna.
Zamislite da se probudite usred okeana. Na sve strane oko vas nalazi se samo beskrajna duboka voda, najbliže kopno udaljeno je desetinama kilometara, a društvo vam prave jedino morske ptice – i možda ajkule.
Sve se dogodilo 29. jula, dok je turistkinja večerala u restoranu uz more, uživajući u zalasku sunca i čaši vina. Međutim, mirnu atmosferu iznenada je prekinula tradicionalna procesija koja je prošla uskom ulicom pored.
Tturistima koji se trenutno nalaze na Halkidikiju savetuje da ne pokušavaju da prolaze kroz zatvorene deonice niti da se vraćaju u područja iz kojih su bili evakuisani dok nadležni to ne dozvole.
Požar u popularnim letovalištima Siviri i Skala Furka na Halkidikiju stavljeni su pod kontrolu i trenutno nema opasnosti za ljude, a ovaj slučaj u Grčkoj ponovo je otvorio pitanje šta se u situacijama poput požara dešava sa turističkim aranžmanima.
Kefalonija je jedna od omiljenih letnjih destinacija, a luka u Argostoliju posebno privlači turiste. Luksuzne jahte usidrene u luci postale su omiljena kulisa za fotografisanje i pravljenje selfija.
Više nema jedinstvenog aktivnog požarnog fronta, ali vatrogasci i dalje gase brojna žarišta unutar već izgorelog područja, uglavnom na nepristupačnim terenima i u jarugama.
Na samom ulazu u Bokokotorski zaliv, sa pogledom na Mamulu i Herceg Novi, krije se Mirište - jedna od najlepših, ali i manje poznatih plaža u Crnoj Gori.
Dok su monogi gledali i tražili savršen kadar tokom pomračenja Sunca, skejter Deni Leon napravio je, ispostaviće se, video koji gleda cela planeta i broji milione pregleda.
Folk zvezda Dragan Kojić Keba nastavlja da otkriva specijalne goste koji će mu se pridružiti na velikom solističkom koncertu "Sad i ko zna kad", 12. septembra na stadionu "Tašmajdan".
Vilijams je rekao da mu je saznanje da je autističan donelo određeno olakšanje, jer neke stvari koje je ranije smatrao neobičnim sada može da posmatra iz drugačije perspektive.
Epidemija ebole u Demokratskoj Republici Kongo mogla bi, prema proceni Svetske zdravstvene organizacije (SZO), da nadmaši najsmrtonosniju epidemiju te bolesti iz 2014-2016. godine.
Sladoled, slane grickalice i beli hleb možda nisu najbolji izbor tokom velikih vrućina. Dijetetičarka Lola Bigs otkriva koje namirnice mogu pojačati osećaj toplote i žeđ.
