Kada se krene od Žabljaka prema Nikšiću, na devetom kilometru puta, lako uočljivo sa viših terena, nalazi se Vražje jezero, jedna od turističkih atrakcija Crne Gore.
Na padinama Durmitora, nedaleko od Žabljaka, nalazi se jedno od najhladnijih i najtajanstvenijih jezera Crne Gore – Vražje jezero.
Jeste li čuli legende o njegovom nastanku?
Svaki meštanin reći će vam da mirna, tirkizna površina ovog jezera krije priču staru vekovima. Rado će je podeliti sa vama, pod uslovom da obećate da se nećete uplašiti i da ćete ponovo doći.
Shutterstock/marketa1982
Dakle, legenda kaže da je nekada na mestu gde se danas nalazi ova atrakcija bila gusta borova šuma.
"Jednog dana grom udari u drvo, vatra zahvati čitavu šumu, a zveri, vile i utvare počeše bežati. Zveri u Durmitor, vile u oblake, a đavoli (vrag i vražica) – u vodu. Na dnu jezera sagradiše ledeni dvorac, i tako nastade Vražje jezero. Kažu, ako u njemu zapliva devojka, vrag izleti i povuče je u dubine, a ako zapliva mladić – vražica ga odvlači u svoj hladni dvorac. A u suton, kažu, vrag izlazi iz vode i šeta obalom, tiho… kao da traži nekoga ko će ga pogledati."
Krilato ždrebe Jabučilo i vojvoda Momčilo
Druga legenda kaže da je oko jezera nekada bila šuma u koju je dolazio vojvoda Momčilo da lovi divljač.
Jednom prilikom iz jezera izađe krilati, crveni konj koji oplodi vojvodinu kobilu, a zatim ga vojvodina pratnja otera nazad u jezero. Kobila rodi krilato ždrebe koje Momčilo nazva Jabučilo. Konj vojvode Momčila često se pominje u narodnim pesmama.
Shutterstock/zedspider
Vražje jezero nalazi se na Jezerskoj visoravni Nacionalnog parka Durmitor, oko 12 kilometara jugozapadno od Žabljaka, uz stari put za Nikšić. Smešteno na nadmorskoj visini od približno 1.411 metara, ovo jezero predstavlja jedno od najatraktivnijih ledničkih jezera na Durmitoru, a zahvaljujući lakoj pristupačnosti, sve je češća destinacija ljubitelja prirode, sporta i kulturnoistorijskog nasleđa.
Vražje jezero je ledničkog porekla, nastalo dejstvom glacijacije tokom poslednjeg ledenog doba. Karakteristično je po tamnoplavoj, nekada tirkizno-zelenoj boji vode, relativno velikoj površini i pravilnom kružnom obliku, koji je najbolje vidljiv iz vazduha. Njegova dubina dostiže i do 11 metara, dok je okruženo pitomim pašnjacima i otvorenim krajolikom, što ga čini posebnim u odnosu na druga durmitorska jezera smeštena u gustim šumama.
Shutterstock/AleksandarPhotograpy
U blizini se nalazi i Riblje jezero, sa kojim često čini prirodnu celinu u turističkim obilascima.
Jezero bogato pastrmkom
Iako relativno hladno i planinsko, Vražje jezero je bogato ribom. Sportski ribolov je dozvoljen u skladu sa pravilima Nacionalnog parka, i to u periodu od maja do oktobra. Ribolov je moguć samo uz dnevnu dozvolu koja se pribavlja kod rendžera parka. Dozvoljeno je pecanje jednim štapom i isključivo uz korišćenje veštačkih mamaca. Najčešće vrste koje se mogu uloviti su pastrmka, zlatovčica i lipljen, a preporučuje se princip "uhvati i pusti" radi očuvanja ekosistema.
Idealno za aktivni odmor
Vražje jezero je pogodno za razne oblike aktivnog odmora.
Tandem paraglajding: Letenje iznad Jezerske visoravni, što uključuje i Vražje jezero, jedna je od najuzbudljivijih avantura na Durmitoru. Let traje u proseku 15–20 minuta, a celokupno iskustvo oko jedan sat.
Planinski biciklizam: Jezero je deo panoramske rute „Durmitorski prsten“, kao i više lokalnih biciklističkih staza koje povezuju Žabljak sa okolnim visoravnima i jezerima. Bicikli se mogu iznajmiti u turističkim agencijama ili kod lokalnih pružalaca smeštaja.
Planinarenje i piknici: Zahvaljujući ravnom terenu i panoramskom pogledu, ovo područje je idealno za šetnje, piknike i lagane izlete.
Prema navodima Turističke organizacija Žabljak, Vražje jezero nema razvijenu turističku infrastrukturu poput ugostiteljskih objekata, ali upravo ta netaknuta priroda i tišina doprinose njegovoj autentičnosti.
Nalazi se na Uneskovoj (UNESCO) listi
U neposrednoj blizini jezera nalaze se dve nekropole sa stećcima – srednjovekovnim nadgrobnim spomenicima jedinstvenim za prostor jugoistočne Evrope. Ovi lokaliteti se od 2016. godine nalaze na Uneskovoj listi svetske baštine. Stećci su bogato ornamentisani motivima krstova, figura i geometrijskih oblika, a njihovo prisustvo govori o istorijskoj naseljenosti i duhovnom značaju ovog kraja.
Vražje ili ne, ovo jezero tirkizno-zelene boje turiste ostavlja bez daha.
Na samom ulazu u Bokokotorski zaliv, sa pogledom na Mamulu i Herceg Novi, krije se Mirište - jedna od najlepših, ali i manje poznatih plaža u Crnoj Gori.
Ukoliko planirate put u Grčku tokom predstojećeg vikenda, računajte na povećane gužve u saobraćaju, ali i na dešavanja u letovalištima koja nisu svakodnevna.
Zamislite da se probudite usred okeana. Na sve strane oko vas nalazi se samo beskrajna duboka voda, najbliže kopno udaljeno je desetinama kilometara, a društvo vam prave jedino morske ptice – i možda ajkule.
Sve se dogodilo 29. jula, dok je turistkinja večerala u restoranu uz more, uživajući u zalasku sunca i čaši vina. Međutim, mirnu atmosferu iznenada je prekinula tradicionalna procesija koja je prošla uskom ulicom pored.
Na samom ulazu u Bokokotorski zaliv, sa pogledom na Mamulu i Herceg Novi, krije se Mirište - jedna od najlepših, ali i manje poznatih plaža u Crnoj Gori.
Poslednjih meseci domaća dens muzika devedesetih ponovo doživljava veliku popularnost posebno pred novom publikom koja tek otkriva neke od popularnih numera.
Pit je objasnio da mu loša gluma toliko odvlači pažnju da zbog nje ne može da uživa čak ni u filmovima za odrasle. Uporedio ju je sa prenaglašenim stilom glume koji se mogao videti u starijim filmovima.
Epidemija ebole u Demokratskoj Republici Kongo mogla bi, prema proceni Svetske zdravstvene organizacije (SZO), da nadmaši najsmrtonosniju epidemiju te bolesti iz 2014-2016. godine.
Sladoled, slane grickalice i beli hleb možda nisu najbolji izbor tokom velikih vrućina. Dijetetičarka Lola Bigs otkriva koje namirnice mogu pojačati osećaj toplote i žeđ.
Esktremne vrućine mogu dovesti do opasnih posledica po zdravlje, a najveći problem često je dehidratacija jer ljudi ne vode računa i ne unose dovoljno tečnosti, upozorio je kardiolog prof. dr Nebojša Tasić.
Od virusa Zapadnog Nila u Grčkoj je do 12. avgusta obolelo 110, a preminulo devet osoba, saopštila je danas grčka Nacionalna organizacija za javno zdravlje (EODY). Prvi smrtni slučaj zbog groznice Zapadnog Nila zabeležen je i u Severnoj Makedoniji
