Rastuća globalna strast prema železničkim putovanjima dobija upečatljiv izraz kroz turistički Istočni Ekspres u Turskoj.
Noćno putovanje između turske prestonice Ankare i istočnoanatolijskog dragulja Karsa putnicima pruža zadivljujuće poglede na snegom prekrivene anatolijske ravnice i planine.
Spajajući nostalgiju, slikovito putovanje i održivost, turistički Istočni Ekspres stekao je međunarodno priznanje kao jedno od najimpresivnijih železničkih putovanja na svetu.
Najtraženija vožnja vozom u Turskoj
Ritam šina, udobni kupei, snežni pejzaži i očaravajuća stajališta pretvaraju Istočni Ekspres u mnogo više od običnog putovanja vozom – to je prava bajka kroz Anadoliju.
Saobraćajući u oba pravca između Ankare i Karsa, ruta je spektakularna u oba smera, iako je putovanje iz prestonice ka Karsu kroz dramatične anatolijske predele najpopularniji izbor. Turistički Istočni Ekspres polazi tri puta nedeljno iz oba grada, a karte su dostupne onlajn.
Kako je to najtraženije železničko putovanje u Turskoj, karte se rasprodaju veoma brzo, pa je rana rezervacija neophodna. Putovanje traje oko 24 sata i nudi udobne kupee sa ležajevima, upečatljive pejzaže i planirana zaustavljanja za izlete. Mnogi putnici personalizuju svoje kupee svetlima i dekoracijama kako bi dodatno naglasili toplu i prijatnu atmosferu. Putnici mogu poneti sopstveni piknik – kupei imaju frižider i lavabo – ili jesti u restoranskom vagonu pre nego što se smeste na miran noćni odmor u vozu.
Voz koji polazi iz Ankare prolazi kroz Kirikkale, Kajseri, Sivas, Erzindžan i Erzurum, da bi na kraju stigao u Kars. Na relaciji Ankara – Kars voz se zaustavlja u Erzindžanu i Erzurumu, dok se na povratku, od Karsa ka Ankari, zaustavlja u Iliču, Divrigiju i Sivasu, pružajući putnicima priliku da istraže brojne prirodne i istorijske znamenitosti, uključujući i lokalitete pod zaštitom UNESCO-a.
Slikovito železničko putovanje započinje u Ankari, a završava se u Karsu – gradu poznatom po svojoj slojevitoj istoriji, zimskim pejzažima i regionalnoj kuhinji. Kao jedno od najstarijih naselja u Anadoliji, Kars nudi bogato, ali pristupačno istorijsko iskustvo, od prepoznatljive arhitekture u centru grada do vekovima starih znamenitosti u okolini.
U blizini grada nalazi se Ani, lokalitet svetske baštine UNESCO-a. Nekada veliki srednjovekovni grad poznat kao „grad 1001 crkve“, Ani se odlikuje impresivnom zbirkom crkava, kupatila, jedne od najranijih džamija i moćnih utvrđenja, koja odražavaju slojevito urbano nasleđe oblikovano smenom hrišćanskih i muslimanskih dinastija.
U Sarikamišu posetioci mogu skijati na kristalno čistom snegu i uživati u vožnji sankama, uz veličanstvene poglede. Jezero Čildir, na granici između Karsa i Ardahana, još je jedno prirodno čudo koje se mora videti, sa svojom zaleđenom površinom tokom zime. Dok posetioci klize preko leda u saonicama koje vuku konji, ribari se mogu videti kako probijaju ledenu površinu da bi lovili šarana – upečatljiv prizor koji je postao jedan od najprepoznatljivijih zimskih simbola ovog regiona.
Jedno od najupečatljivijih iskustava u Karsu jesu večernji obroci, tokom kojih se posetioci upoznaju sa autentičnim duhom grada kroz ‘ašik atišmasi’ (tradicionalna verbalna nadmetanja narodnih pesnika), kavkaske narodne igre i pažljivo osmišljen jelovnik koji uključuje guščje meso, karski sir, rakiju i istočnoanatolijska vina. Poznat po bogatoj gastronomiji – uključujući sireve, grijer, med, guščje meso i mantije – Kars takođe poziva posetioce u Muzej sira u selu Bogatepe, gde mogu saznati više otradiciji proizvodnje sira u regionu i probati razne lokalne sireve.
Vredne pešterske domaćice i majstori tradicionalne kuhinje okupili su se tačno u podne, donoseći sa sobom tajne zanata koje se vekovima prenose s kolena na koleno.
Srpski turista doživeo je neobičan susret tokom ronjenja u Nikitiju. Na morskom dnu ugledao je kokota letača, ribu upečatljivog izgleda koja, kada se oseti ugroženo, širi velika peraja nalik krilima.
Ukoliko planirate put u Grčku tokom predstojećeg vikenda, računajte na povećane gužve u saobraćaju, ali i na dešavanja u letovalištima koja nisu svakodnevna.
Zamak Kumamoto u jugozapadnom Japanu ponovo je danas otvoren za posetioce, nešto više od dve nedelje nakon zemljotresa magnitude 7,1 koji je pogodio region, saopštile su danas gradske vlasti.
Zamislite da se probudite usred okeana. Na sve strane oko vas nalazi se samo beskrajna duboka voda, najbliže kopno udaljeno je desetinama kilometara, a društvo vam prave jedino morske ptice – i možda ajkule.
Putovanje u Evropsku uniju postalo je izazovno posebno u jeku letnje sezone, dokazuju gužve na graničnim prelazima i aerodromima, a mnogi putnici zabirnuti su zbog onoga što tek sledi.
Glavata kornjača ponovo je napala kupača u Kaštel Lukšiću. Mladić je zadobio povredu nakon ujeda za donji deo leđa, a ovo je već peti zabeleženi incident od 22. jula.
Zamislite da se probudite usred okeana. Na sve strane oko vas nalazi se samo beskrajna duboka voda, najbliže kopno udaljeno je desetinama kilometara, a društvo vam prave jedino morske ptice – i možda ajkule.
Sve se dogodilo 29. jula, dok je turistkinja večerala u restoranu uz more, uživajući u zalasku sunca i čaši vina. Međutim, mirnu atmosferu iznenada je prekinula tradicionalna procesija koja je prošla uskom ulicom pored.
Vredne pešterske domaćice i majstori tradicionalne kuhinje okupili su se tačno u podne, donoseći sa sobom tajne zanata koje se vekovima prenose s kolena na koleno.
Srpski turista doživeo je neobičan susret tokom ronjenja u Nikitiju. Na morskom dnu ugledao je kokota letača, ribu upečatljivog izgleda koja, kada se oseti ugroženo, širi velika peraja nalik krilima.
Ukoliko planirate put u Grčku tokom predstojećeg vikenda, računajte na povećane gužve u saobraćaju, ali i na dešavanja u letovalištima koja nisu svakodnevna.
Zamak Kumamoto u jugozapadnom Japanu ponovo je danas otvoren za posetioce, nešto više od dve nedelje nakon zemljotresa magnitude 7,1 koji je pogodio region, saopštile su danas gradske vlasti.
Zamislite da se probudite usred okeana. Na sve strane oko vas nalazi se samo beskrajna duboka voda, najbliže kopno udaljeno je desetinama kilometara, a društvo vam prave jedino morske ptice – i možda ajkule.
"Udruženje Milutin Milanković" i Polar Srbija potpisali su Sporazum o naučnoj, stručnoj, programskoj i projektnoj saradnji, uz ambiciju da se srpska nauka snažnije uključi u međunarodna polarna istraživanja.
Hrvatska je među državama članicama Evropske unije koje se protive ili imaju ozbiljne rezerve prema priznavanju katalonskog, baskijskog i galicijskog kao službenih jezika EU.
Belgijski influenser Mihil Vandevort preminuo je u 28. godini od zastoja srca. Bolovao je od retke genetske bolesti progerije, a uprkos prognozama lekara živeo je više nego dvostruko duže od očekivanog.
Sladoled, slane grickalice i beli hleb možda nisu najbolji izbor tokom velikih vrućina. Dijetetičarka Lola Bigs otkriva koje namirnice mogu pojačati osećaj toplote i žeđ.
Esktremne vrućine mogu dovesti do opasnih posledica po zdravlje, a najveći problem često je dehidratacija jer ljudi ne vode računa i ne unose dovoljno tečnosti, upozorio je kardiolog prof. dr Nebojša Tasić.
Od virusa Zapadnog Nila u Grčkoj je do 12. avgusta obolelo 110, a preminulo devet osoba, saopštila je danas grčka Nacionalna organizacija za javno zdravlje (EODY). Prvi smrtni slučaj zbog groznice Zapadnog Nila zabeležen je i u Severnoj Makedoniji
Laboratorija Sektora za ekologiju i unapređenja životne sredine JKP "Gradska čistoća" tokom analize izlovljenih komaraca sa teritorije grada Beograda detektovala je ukupno jedan uzorak pozitivan na prisustvo genoma virusa Zapadnog Nila, u komaracu roda Culex.
