Sargaško more nema obalu. Zvuči čudno, ali ovakvo mesto zaista postoji – ima sopstveni ekosistem i morske struje, iako ne dodiruje nijedan komadić kopna.
Nema obalu, plaže, lagune ni litice, samo plavetnilo i beskrajne trake plutajućih algi. Sargaško more jedinstveni je morski prostor u Atlantskom okeanu koji vekovima fascinira naučnike i moreplovce, a poslednjih godina i zaštitnike prirode zbog promena koje mu prete.
Okružuju ga 4 različite okeanske struje
Ovaj neobični fenomen nalazi se usred severnog Atlantika, omeđen različitim strujama. Golfska struja na zapadu, Severnoatlantska struja na severu, Kanarska struja na istoku i Severnoekvatorska struja na jugu stvaraju svojevrsni "kružni tok".
Upravo on, poput nevidljivog zida, određuje granice onoga što nazivamo Sargaško more.
Naučnici ga tehnički smatraju delom Atlantskog okeana, ali se koristi naziv more zbog izuzetnih okeanografskih osobenosti ovog područja. Ovo je prostor stabilnih struja, sopstvenog ekosistema i prepoznatljivih površinskih karakteristika, različit od svoje okoline, što se vidi i golim okom.
Shutterstock/Golubovy
Ime dobilo po algama Sargassum
Sargaško more ime je dobilo po algama iz roda Sargassum, koje u ogromnim količinama plutaju površinom. One plutaju okeanom u slojevima i predstavljaju stanište mnogim morskim organizmima. Čak i neki zapisi iz doba Kristofora Kolumba spominju kako su mornari, nakon dana provedenog na pučini, pomislili da su blizu kopna, ali su zapravo videli obilje algi.
Ekolozi, naučnici i okeanografi često ističu važnost Sargaškog mora i njegovu ključnu ulogu u okeanskoj biodiverzitetu. Ovo more je dom brojnim vrstama, od kojih su neke endemske, poput sargaške ribice Histrio histrio. U njemu žive mnogi rakovi, kornjače, pa čak i jegulje koje migriraju hiljadama kilometara samo da bi položile jaja u zaštićenim dubinama ovog područja.
Shutterstock/aeyaey
Sargaški sporazum
Godinama ga proučavaju naučnici iz celog sveta kako bi bolje razumeli njegove složene ekosisteme, uticaj klimatskih promena na okean i migracije ključnih morskih vrsta.
Zemlje sa obalama Atlantskog okeana potpisale su 2014. godine Sargaški sporazum, kojim su se obavezale da će čuvati ovo jedinstveno područje.
Kao i svi okeani i mora, i Sargaško more danas je ugroženo plastičnim otpadom, klimatskim promenama i prekomernim ribolovom. Ovo čudo skriveno ispod površine okeana dokaz je da priroda milionima godina ima sopstvena pravila i ritam – koje čovek često, namerno ili nenamerno, narušava.
Planine, jezera i banje godinama su među omiljenim izborima za odmor u Srbiji, a sada su čitaoci 92putovanja imali priliku da kažu koje destinacije smatraju najlepšim. Ovo su rezultati anketa.
Radmilo Belić, poznati Srbin iz Atine, oglasio se u Fejsbuk grupi "Grčka.info" i upozorio turiste da se pripreme za izuzetno visoke temperature koje stižu pred sam kraj avgusta.
Sa morskog dna na ovom mestu izbijaju snažni izvori sumporne vode koji se spajaju sa morskim talasima, stvarajući gustu vode zelenkaste nijanse bogatu vodonik-sulfidom i jodom.
Smešteno u regiji Jungfrau (Jungfrau) na oko 1.274 metra nadmorske visine, među turističkim radnicima i lokalnim stanovništvom ovo selo nosi nadimak "uspavana lepotica" Švajcarske.
Planine, jezera i banje godinama su među omiljenim izborima za odmor u Srbiji, a sada su čitaoci 92putovanja imali priliku da kažu koje destinacije smatraju najlepšim. Ovo su rezultati anketa.
"POV: Gledaš kako se tvoj muž i ćerka prvi put susreću sa Šiljom i ne shvataš da i Met Dejmon gleda kako se tvoj muž i ćerka prvi put susreću sa Šiljom".
Snimak je za kratko vreme privukao veliku pažnju, a mnogi korisnici društvenih mreža pohvalili su vatrogasca zbog gesta koji je trajao svega nekoliko sekundi, ali mnogo govori o čoveku koji ga je učinio.
Projekat "Pokretna apoteka" počinje sutra i prema rečima direktorke Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) Sanje Radojević Škodrić pokrivaće ruralne sredine na jugu centralne Srbije.
Naučnici kažu da bi ovi nalazi jednog dana mogli da otvore put ka jednostavnijem i manje invazivnom skrining testu, koji bi počinjao brzim ispiranjem usta umesto tradicionalnog uzimanja uzorka stolice.
Svakog dana u bolnicu primaju nove pacijente sa simptomima groznice, a trenutno je hospitalizovano oko 20 do 21 osoba, kaže Fadil Cana. direktor za Klinike za infektivne bolesti.
