Iza pravila da se kapućino pije samo ujutru krije se priča o kulturi, varenju i neodoljivoj italijanskoj eleganciji koja ništa ne prepušta slučaju.
U Italiji, zemlji u kojoj je kafa gotovo deo nacionalnog identiteta, postoje nepisana pravila o tome kada, šta i kako piti. Turisti su često očarani šarenim barovima i opojnim mirisom sveže mlevene kafe koji ispunjava ulice, ali i zbunjeni nizom neobičnih pravila koja Italijani poštuju gotovo s religioznom posvećenošću. Jedno od njih posebno je zanimljivo, a glasi: „Kapućino se pije samo ujutru, nikada posle 11 sati!“
Za mnoge posetioce ove čarobne zemlje to je pravo iznenađenje – zar kapućino ne prija u svako doba dana? Ali za Italijane to pravilo nije samo navika, već odraz duboko ukorenjene tradicije i kulture koja već vekovima oblikuje njihov prepoznatljiv, elegantan i opušten način života.
Shutterstock/Jose Luis Vega
Ne kapućinu
Glavni razlog zbog kojeg Italijani izbegavaju kapućino nakon 11 sati zapravo je vrlo jednostavan – mleko. Oni veruju da mleko opterećuje želudac i otežava varenje, naročito posle jela, pa se napici koji ga sadrže, poput kapućina ili late makijata, piju isključivo ujutru, pre obroka.
Kada dan odmakne i dođe vreme ručka ili večere, naručiti kapućino smatra se gotovo nepristojnim, a mnogima i pomalo čudnim.
Italijanima to jednostavno nije u skladu s njihovim navikama i načinom života. Umesto napitaka s mlekom, biraju espresso – kratak, snažan i bez ijedne kapi mleka. On je savršena završnica obroka, mali energetski poticaj i simbol čiste, prave kafe, onako kako je Italijani zaista vole.
Jutarnji ritual
Za Italijane je kapućino zapravo pravi doručak u šolji. Priprema se od savršene mešavine espressa, toplog mleka i baršunaste mlečne pene, a u njemu se uživa polako – uz miris svežih peciva, novine ili kratak razgovor pre posla. Taj jutarnji trenutak mnogima je omiljeni početak dana, simbol topline i opuštenosti koji daje snagu za sve što sledi.
Oko deset ili jedanaest sati taj ritual se završava, a barovi prestaju da služe kapućino lokalnom stanovništvu. Turistima će ga, naravno, rado pripremiti, ali uz onaj karakteristični italijanski osmeh koji govori više od reči.
Za Italijane bi takav zahtev bio jednako neobičan kao kada bi neko usred leta tražio tanjir vruće supe — jednostavno nije vreme za to.
Shutterstock/Preto Perola
Život mere gutljajima kafe
Italijanska ljubav prema kafi seže vekovima unazad, a njena istorija neraskidivo je povezana s istorijom samog naroda. Prva kafana u Italiji otvorena je još u 17. veku u Veneciji — gradu koji je, zahvaljujući trgovini s Istokom, prvi doneo zrna kafe u Evropu.
Od tada je kafa postala neizostavan deo italijanskog života, a ritual ispijanja espressa prerastao je u pravu umetnost.
Danas u Italiji postoji više od 150 hiljada barova, a procenjuje se da prosečan Italijan popije oko četiri do pet šoljica kafe dnevno. Espresso je, naravno, kralj među njima.
U većini barova cena espressa simbolično je niska, jer se smatra da kafa mora biti dostupna svima – bez obzira na društveni status.
Ljudmila Ristić Miladinović koja se javila na TV Prvu sa Kefalonije anketirala je turiste koji su većinom rekli da se ne plaše. Opširnije u video prologu.
Kada snegovi okuju Durmitor i odseku puteve, u ovom carstvu tišine i beline ostaju najuporniji meštani koji ponosno čuvaju tradiciju života "među zvezdama".
Nova pravila EES sistema na spoljnim granicama EU donela su i neočekivane probleme putnicima. Jedna putnica iz Srbije opisala je kako je zbog oštećenog čipa u pasošu na granici provela dva sata.
Iako još uvek letnja sezona nije pri kraju, prema dosadašnjim informacijama za Crnu Goru biće ovo jedna od rekordnih godina kada je u pitanju turistički promet.
Osim ledenih "dijamanata", islandska laguna privlači turiste i fokama koje iz okeana uplovljavaju u lagunu, a zimi posetioci dolaze i zbog još jednog islandskog spektakla – polarne svetlosti.
Iako je Amsterdam glavni grad Holandije najpoznatija turistička destinacija zemlje, prava atmosfera ove države često se krije u manjim mestima koja čuvaju tradiciju.
Ljudmila Ristić Miladinović koja se javila na TV Prvu sa Kefalonije anketirala je turiste koji su većinom rekli da se ne plaše. Opširnije u video prologu.
Hrvatska spisateljica se godinama borila s retkim i teškim oblikom karcinoma, a za sobom je ostavila dvoje dece - ćerku Asju i sina Slavena, o kojima je često pisala i pričala.
Vladimir Kličko se emotivnom porukom oprostio od nekadašnje partnerke i istakao da će se pobrinuti da njihova ćerka zauvek pamti kakva je bila njena majka.
Vedrana Rudan je u svom tekstu duhovito pisala o smrti i onome što bi nosila "na drugi svet". Povod joj je bila priča o šanerima iz Čačka koji su objavili čitulju Đorđu Armaniju na srpskom i italijanskom jeziku.
Vedrana Rudan je u jednoj od svojih objava iskreno opisala kako je izgledalo njeno suočavanje sa bolešću i životom koji se, kako je pisala, iz dana u dan menjao.
U jednom intervjuu ispričala je da je kao tinejdžerka, a potom i kao mlada žena, pokušavala da se suprotstavi ocu, opisujući te događaje kao jedno od najtežih iskustava svog života.
Epidemija ebole u Demokratskoj Republici Kongo odnela je 2.325 života, nadmašivši broj žrtava iz epidemije 2018-2020. godine i postavši najsmrtonosnija u istoriji zemlje, pokazali su najnoviji vladini podaci.
