Na nešto više od sat vremena vožnje od aerodroma u Pizi, na brežuljcima koji se valjaju poput zelenih talasa, leži Voltera – gradić koji izgleda kao da ga je vreme zaboravilo.
Opasana starim zidinama i ukrašena kaldrmisanim ulicama, Voltera je jedno od onih mesta u kome svaka fasada ima svoju priču, a svaki ugao nosi dah prošlih vekova.
Ovaj gradić, koji se izdiže iznad dolina i vinograda zapadne Toskane, postoji još od 8. veka pre nove ere. Njegova istorija utkala je slojeve etrurske, rimske i srednjovekovne kulture, pa nije čudo što se svaki kamen čini kao deo muzeja na otvorenom.
Voltera je dom nekih od najvažnijih spomenika etrurske civilizacije. Etrurski muzej Gvarnači (Museo Etrusco Guarnacci) čuva jednu od najbogatijih zbirki etrurskih artefakata u Italiji – od urni i nakita do zagonetnih skulptura koje su preživele više od dve hiljade godina. Ljubitelji umetnosti mogu da zavire i u Palatu Viti, prefinjenu renesansnu rezidenciju porodice Viti, čije prostorije čuvaju slike, skulpture i dragocenosti prikupljane vekovima.
Ako ste strpljivo čekali da se gužve raziđu i cene padnu posle letnjeg turističkog talasa u Evropi, obradovaće vas vest da postoji skriveni dragulj koji nudi tople temperature i povoljnije cene tokom jeseni.
Srce grada je trg Piazza dei Priori, okružen zlatno-oker fasadama i vitkim kulama koje se uzdižu nad uskim prolazima. Tu se pije espreso, jede sladoled i posmatra život koji prolazi polako – baš onako kako to Toskana nalaže. Posetioci često kažu da se u Volteri ne hoda, već luta: kroz vijugave uličice, senovite arkade i male trgove koji se otvaraju iznenada, kao da su deo filmske scene.
Jedan od najvećih ponosa Voltere je rimski amfiteatar iz 1. veka pre nove ere, smešten na kraju grada. Tokom šetnje takozvanom rimskom stazom, dugom oko četiri kilometra, mogu se videti ostaci antičkog teatra, termi i novootkrivenog amfiteatra. Staza vodi kroz toskanske brežuljke i pruža spektakularne poglede na okolne vinograde i maslinjake.
Subotnja pijaca i večna alabastera
Svake subote ujutru Voltera se pretvara u živopisnu pijacu. Od osam do jedan lokalni proizvođači pune trgove mirisima domaćih sireva, maslina, vina i začina. Ovo je savršena prilika da se doživi duh toskanskog života – bez žurbe, uz čašu vina i toplinu razgovora.
Ali Voltera ima i stariju tradiciju: alabaster. Još od etrurskih vremena, gradić je poznat po radu sa ovim belim kamenom, koji se i danas koristi za izradu umetničkih figura, lampi i suvenira. Male zanatske radnje duž ulica Via dei Sarti i Via Gramsci čuvaju tajne ovog zanata i pružaju uvid u to kako se kamen pretvara u svetlost.
Oktobar i novembar, jesenji i hladniji meseci, idealni su za istraživanje mediteranskih zemalja, gde sunce i dalje greje, a nepodnošljivih letnjih gužvi više nema.
Voltera nije samo destinacija – to je iskustvo. Grad koji se ne razmeće, ali očarava svakog ko ga poseti. U njegovim kafićima, ispod kamenih svodova, vreme teče sporije, a čaša vina ima ukus istorije.
Za putnike koji žele da osete autentičnu Toskanu, daleko od gužvi Firence i Sijene, Voltera je mesto koje spaja prošlost i sadašnjost – tihim šapatom vekova, u mirisu lavande, vina i toplog kamena.
Ljudmila Ristić Miladinović koja se javila na TV Prvu sa Kefalonije anketirala je turiste koji su većinom rekli da se ne plaše. Opširnije u video prologu.
Kada snegovi okuju Durmitor i odseku puteve, u ovom carstvu tišine i beline ostaju najuporniji meštani koji ponosno čuvaju tradiciju života "među zvezdama".
Nova pravila EES sistema na spoljnim granicama EU donela su i neočekivane probleme putnicima. Jedna putnica iz Srbije opisala je kako je zbog oštećenog čipa u pasošu na granici provela dva sata.
Iako još uvek letnja sezona nije pri kraju, prema dosadašnjim informacijama za Crnu Goru biće ovo jedna od rekordnih godina kada je u pitanju turistički promet.
Osim ledenih "dijamanata", islandska laguna privlači turiste i fokama koje iz okeana uplovljavaju u lagunu, a zimi posetioci dolaze i zbog još jednog islandskog spektakla – polarne svetlosti.
Iako je Amsterdam glavni grad Holandije najpoznatija turistička destinacija zemlje, prava atmosfera ove države često se krije u manjim mestima koja čuvaju tradiciju.
Ljudmila Ristić Miladinović koja se javila na TV Prvu sa Kefalonije anketirala je turiste koji su većinom rekli da se ne plaše. Opširnije u video prologu.
Hrvatska spisateljica se godinama borila s retkim i teškim oblikom karcinoma, a za sobom je ostavila dvoje dece - ćerku Asju i sina Slavena, o kojima je često pisala i pričala.
Vladimir Kličko se emotivnom porukom oprostio od nekadašnje partnerke i istakao da će se pobrinuti da njihova ćerka zauvek pamti kakva je bila njena majka.
Vedrana Rudan je u svom tekstu duhovito pisala o smrti i onome što bi nosila "na drugi svet". Povod joj je bila priča o šanerima iz Čačka koji su objavili čitulju Đorđu Armaniju na srpskom i italijanskom jeziku.
Vedrana Rudan je u jednoj od svojih objava iskreno opisala kako je izgledalo njeno suočavanje sa bolešću i životom koji se, kako je pisala, iz dana u dan menjao.
U jednom intervjuu ispričala je da je kao tinejdžerka, a potom i kao mlada žena, pokušavala da se suprotstavi ocu, opisujući te događaje kao jedno od najtežih iskustava svog života.
Epidemija ebole u Demokratskoj Republici Kongo odnela je 2.325 života, nadmašivši broj žrtava iz epidemije 2018-2020. godine i postavši najsmrtonosnija u istoriji zemlje, pokazali su najnoviji vladini podaci.
