Od novootvorenog muzeja sira u Parizu, preko pećina za zrenje, do pašnjaka ovaca na Korzici, putnici otkrivaju da sir može biti motiv za putovanja kroz pejzaže, tradicije i istorije koje bi inače možda propustili
U Francuskoj, terroir nije samo termin, to je način posmatranja sveta. Dugogodišnje povezivanje sa vinom pokazuje da geografski položaj, klima, tlo i ljudska veština oblikuju ukus. Isto to važi i za još jedan francuski simbol – sir. Dok su Francuzi oduvek znali za to, sve veći broj međunarodnih putnika otkriva tu zemlju i njenu kulturu, destinaciju po destinaciju, sir po sir…
Prošle godine Pariz je dobio Musée du Fromage, pridruživši se desetinama sirastih atrakcija širom Francuske. Od pećina za zrenje i muzeja sira, do centara za posetioce i degustacionih tura, sve je tu za one koji žele da osete lokalni duh kroz ukus. Možete pratiti i regionalne staze Route de Fromage, upoznati proizvođače i prošetati pašnjacima gde nastaju najpoznatiji sirevi. Svaka turu pruža jedinstven uvid u to kako mesto oblikuje ukus. Putovanja fokusirana na hranu sve su popularnija, a Future Market Insights predviđa da će tržište kulinarskih iskustava u Francuskoj u narednoj deceniji porasti za gotovo 16%.
Novi muzej posvećen siru je mali ali je bogat sadržajem. Eksponati na engleskom i francuskom objašnjavaju kako se sirevi prave, ljude i tradiciju iza njih. Takođe, i nauku o zrenju i formiranju ukusa. Interaktivni ekrani podstiču dublje istraživanje, dok prodajni pult nudi pravi "Tour de France" sireva. Sve se odvija uz atmosferičnu pozadinsku muziku zvona krava, kao da su pašnjaci odmah napolju.
Menadžer muzeja ističe da je trend započeo u Francuskoj i primećuje da danas deo populacije pokazuje sve manji interes za daleka putovanja, poput posete Bahamima. Sve više ljudi želi odmore u prirodi unutar svoje zemlje. Tu mogu da otkrivaju lokalne običaje i degustiraju domaće sireve. Francuzi su duboko vezani za svoju zemlju, a sir ih posebno povezuje sa njihovim regionom. Alzašanin želi svoj Munster, Normandijanac svoj Camembert, dok Baskijac ne može bez Ossau-Iraty sira.
Nisu samo Francuzi zainteresovani, sve je više međunarodnih posetilaca radoznalih u vezi sa sirom. Tokom pandemije Covid-19, većina ljudi provodila je vreme kod kuće, uživajući u „utešnoj“ hrani, ali su počeli da razmišljaju o tome šta jedu i odakle to potiče. Posmatrali su Francusku na sasvim novi način.
Oksana_Slepko/Shutterstock
Sir kao motiv za putovanja Balkanom
Baš kao u Francuskoj, gde sir vodi kroz pejzaže, tradicije i istoriju, i u Srbiji i regionu lokalni sirevi postaju sve važniji turistički motiv. Turisti sve više traže autentična iskustva koja povezuju prirodu, kulturu i gastronomiju, otkrivajući kako lokalni proizvodi oblikuju identitet zajednice.
Srpski sirevi, poput Pirotskog kačkavalja, ovčijeg sira sa Stare Planine ili Zlatiborskog kajmaka, kao i ovčiji i kravlji sirevi iz Slovenije, Hrvatske i Crne Gore, svaki sa svojim jedinstvenim karakterom, pružaju autentičan doživljaj lokalnog podneblja. Paški sir sa ostrva Paga i slovenački Tolminc odišu intenzivnim aromama koje odražavaju prirodu i biljke sa kojih potiču. U Crnoj Gori, dimljeni Njeguški sir i planinski sirevi otkrivaju tradiciju i svakodnevni život planinskih zajednica.
Posete mlekarskim domaćinstvima, etno-selima i festivalima sireva u regionu omogućavaju turistima da vide kako tradicija, klima i priroda oblikuju ukuse, slično francuskim muzejima i pećinama za zrenje. Ture često uključuju demonstracije pravljenja sira, degustacije i šetnje po pašnjacima, čime posetioci dobijaju uvid u proces i istoriju proizvodnje.
Sir takođe povezuje ljude sa lokalnom istorijom i običajima, nudeći iskustvo koje nadilazi običnu degustaciju i pretvara ga u putovanje kroz kulturu i prirodu. Kroz razgovore sa proizvođačima, posetioce se uvodi u živu tradiciju, otkrivajući kako lokalni proizvodi i običaji čine specifičan identitet svakog regiona.
Dok Francuska predvodi trend "sir kao turistički vodič", Balkan nudi bogatu tradiciju i raznovrsne sireve koji čekaju da budu otkriveni. Ovaj region nudi autentične gastronomske ture kroz planine, pašnjake i seoska domaćinstva. Poseta lokalnim proizvođačima i degustacija specijaliteta poput Pirotskog kačkavalja, Paškog sira ili Njeguškog dimljenog sira pretvara se u jedinstveno iskustvo koje spaja prirodu, kulturu i gastronomiju Balkana.
Dok hiljade srpskih turista tokom leta prolaze kroz Platamon, Nei Pori i Leptokariju, malo ko zna da se samo nekoliko kilometara iznad mora, na obroncima mitskog Olimpa, krije jedno od najlepših sela u ovom delu Grčke.
Na glavnom trgu svetac Antonino se moli za spas grada od najezde turista. Maksim Gorki i Tagore igraju šah. Niče pevuši pesmu o purpurnim jedrima, Sofija Loren ga drži pod ruku. Limunovi su veliki kao u snu.
Stjuardesa je otkrila koje greške putnici najčešće prave tokom leta - od odlaska bosih nogu u avionski toalet do putovanja sa pasošem kojem uskoro ističe rok važenja.
U samom podnožju sela nalazi se mala, slikovita luka koja predstavlja centar svakodnevnog života. Ribarski čamci, restorani i kafići stvaraju opuštenu atmosferu u kojoj se oseća duh Atlantske obale.
Pozdrav stjuardesa pri ulasku u avion nije samo znak ljubaznosti. Kabinsko osoblje već tokom ukrcavanja procenjuje putnike, proverava da li su sposobni za let i traži one koji bi u slučaju evakuacije mogli da pomognu posadi.
Iako ima aerodrom i oko 400 stanovnika, magla i jaki vetrovi neretko dovode do kašnjenja ili otkazivanja letova, zbog čega je pristup ostrvu otežan tokom cele godine.
Dok hiljade srpskih turista tokom leta prolaze kroz Platamon, Nei Pori i Leptokariju, malo ko zna da se samo nekoliko kilometara iznad mora, na obroncima mitskog Olimpa, krije jedno od najlepših sela u ovom delu Grčke.
Na glavnom trgu svetac Antonino se moli za spas grada od najezde turista. Maksim Gorki i Tagore igraju šah. Niče pevuši pesmu o purpurnim jedrima, Sofija Loren ga drži pod ruku. Limunovi su veliki kao u snu.
Stjuardesa je otkrila koje greške putnici najčešće prave tokom leta - od odlaska bosih nogu u avionski toalet do putovanja sa pasošem kojem uskoro ističe rok važenja.
U samom podnožju sela nalazi se mala, slikovita luka koja predstavlja centar svakodnevnog života. Ribarski čamci, restorani i kafići stvaraju opuštenu atmosferu u kojoj se oseća duh Atlantske obale.
Osim što nije jednostavno ni jeftino doći do ulaznica za mečeve na Vimbldonu, posetioci moraju da izdvoje i dosta novca za hranu i piće kada uđu u kompleks sa terenima.
Američka hip-hop umetnica i reperka Dorin Brodneks, poznatija pod umetničkim imenom Sparki Di (Sparky D), preminula je u julu u 61. godini života. Tužnu vest saopštila je njena porodica putem objave na društvenim mrežama.
Venecuelanska manekenka i kraljica lepote Skarlet Rodrigez pronađena je mrtva zajedno sa svojim dečkom Hoseom Kastrom, nakon što su danima bili prijavljeni kao nestali posle razornih zemljotresa koji su 24. juna pogodili Venecuelu.
Šest sumnjivih okruglih predmeta pronađenih na plažama severnog Kvinslenda u Australiji mogli bi da predstavljaju takozvane "svemirske lopte", odnosno delove raketnih sistema, saopštili su danas stručnjaci i australijske vlasti.
Ruski naučnici razvili su preparat koji smanjuje neželjene efekte radioterapije, izjavio je danas glavni ruski onkolog i direktor Nacionalnog medicinskog istraživačkog centra za radiologiju Ministarstva zdravlja Rusije, akademik Andrej Kaprin.
Tokom toplotnog talasa, mnogi svakodnevno koriste klima-uređaje kako bi lakše podneli visoke temperature, ali deo ljudi nakon boravka u klimatizovanim prostorima prijavljuje glavobolje, bol u grlu i slične tegobe.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da selen ne treba uzimati na svoju ruku. Prekomeran unos može dovesti do trovanja, poznatog kao selenoza, čiji su simptomi metalni ukus u ustima, zadah po belom luku, gubitak kose i drugi.
