Ove vaspitne lekcije primenjuju Japanci da bi im deca izrasla u dobre ljude

U Japanu se mnogi roditelji fokusiraju na svakodnevne navike koje deci pomažu da postanu pažljive, nezavisne i promi&scaron;ljene osobe. Te lekcije se ne prenose dugim predavanjima, već postaju deo dečje svakodnevice od najranijeg uzrasta. S vremenom, te male navike oblikuju njihov karakter i pripremaju ih za životne izazove, pi&scaron;e Times of India.Po&scaron;tovanje prema svimaJedna od prvih lekcija koju mnoga japanska deca nauče jeste da se prema svima odnose s ljubazno&scaron;ću i po&scaron;tovanjem. Bilo da se radi o učitelju, čistaču, prodavaču ili starijem kom&scaron;iji, svaka osoba zaslužuje jednak nivo uljudnosti. Decu se podstiče da pristojno pozdravljaju ljude, pažljivo slu&scaron;aju i govore s po&scaron;tovanjem, nezavisno od nečijeg uzrasta ili zanimanja. Time uče da svaka osoba ima vrednost i zaslužuje dostojanstvo.Svakodnevna zahvalnostU mnogim japanskim domovima izgovaranje &quot;hvala&quot; pre i posle jela vi&scaron;e je od lepog pona&scaron;anja. To je način izražavanja zahvalnosti ne samo za hranu već i za ljude koji su je uzgajili, pripremili i poslužili. Ova svakodnevna praksa podseća decu da ni&scaron;ta ne uzimaju zdravo za gotovo. Kada zahvalnost postane deo svakodnevice, deca odrastaju ceneći i velike i male blagoslove.PeopleImages/ShutterstockČi&scaron;ćenje kao lična odgovornostOdgovornost započinje jednostavnim postupcima. Japanski roditelji uče decu da čiste svoje sobe, spremaju igračke nakon igre i ostavljaju prostore čistima kakve su ih i zatekli. U mnogim japanskim &scaron;kolama učenici sami čiste svoje učionice, umesto da se oslanjaju isključivo na osoblje za či&scaron;ćenje. Ova navika uči da budu odgovorni i pomaže deci da shvate da je održavanje zajedničkih prostora obaveza svih.Briga o sopstvenim stvarimaBilo da je reč o &scaron;kolskim cipelama, knjigama, igračkama ili rancu, decu se podstiče da se brinu o svojim stvarima. Umesto da očekuju da će neko drugi da čisti ili organizuje njihove predmete, uče to da rade sami. Ova jednostavna lekcija gradi nezavisnost i uči decu da cene ono &scaron;to imaju.Tačnost je znak po&scaron;tovanjaTačnost se u japanskoj kulturi smatra znakom po&scaron;tovanja. Decu uče da dolazak na vreme pokazuje uviđavnost prema tuđem rasporedu i trudu. Bilo da se radi o dolasku u &scaron;kolu, na van&scaron;kolsku aktivnost ili na dogovor, tačnost postaje navika, a ne obaveza. Time se uči disciplini, a istovremeno se pokazuje po&scaron;tovanje prema vremenu drugih ljudi.Kako na&scaron;i postupci utiču na drugeJapansko vaspitanje često podstiče decu da razmi&scaron;ljaju &scaron;ire od sopstvenih potreba. Pre nego &scaron;to ne&scaron;to kažu ili učine, uče da razmotre kako bi njihovo pona&scaron;anje moglo uticati na ljude oko njih. Bilo da se radi o deljenju prostora, strpljivom čekanju u redu ili izbegavanju pona&scaron;anja koje bi moglo da smeta drugima, ovakav način razmi&scaron;ljanja pomaže deci da razviju empatiju i emocionalnu svest.VisualBricks/ShutterstockHrana se ne bacaU mnogim japanskim domaćinstvima prema hrani se odnosi s velikim po&scaron;tovanjem. Decu se podstiče da uzmu samo onoliko hrane koliko mogu da pojedu i da izbegavaju nepotrebno bacanje. Ostaci se svode na minimum, a obroci se cene. Ta navika ne samo da uči decu da budu zahvalna, već ih podstiče da razumeju vrednost resursa i truda uloženog u pripremu svakog obroka.Učenje nikad ne prestajeObrazovanje se u Japanu ne doživljava kao ne&scaron;to &scaron;to zavr&scaron;ava nakon &scaron;kole. Decu se motivi&scaron;e da ostanu radoznala, postavljaju pitanja, čitaju knjige i nastave da uče tokom celog života. Bilo da se radi o usvajanju nove ve&scaron;tine, istraživanju hobija ili svakodnevnom otkrivanju nečeg novog, znatiželja se slavi. Takav pristup pomaže deci da postanu celoživotni učenici, otvoreni za rast i nove prilike.Pristojno pona&scaron;anje u javnostiJapanska deca rano uče o važnosti održavanja mira u zajedničkim prostorima. Bilo da putuju javnim prevozom, posećuju biblioteku ili čekaju u redu, podstiču ih da govore tiho i izbegavaju ometanje drugih. Ova jednostavna navika odražava uviđavnosti i po&scaron;tovanje prema ljudima s kojima dele prostor i podseća decu da dobro pona&scaron;anje nije samo po&scaron;tovanje pravila, već i činjenje života ugodnijim za sve.Važnost malih dela dobroteMožda i najlep&scaron;a lekcija koju japanski roditelji prenose jeste da ljubaznost ne mora biti velika i spektakularna. Pridržati nekome vrata, pomoći da nosi torbe, podeliti ne&scaron;to s prijateljem ili jednostavno uputiti osmeh može nekome ulep&scaron;ati dan. Deca uče da takvi svakodnevni gestovi stvaraju snažnije zajednice i srećnije odnose. Kada ljubaznost postane svakodnevna navika, ona postaje prirodan deo karaktera.fizkes/ShutterstockKljuč je u doslednosti, a ne strogoćiSnaga ovih lekcija nije u tome &scaron;to se uče samo jednom, već &scaron;to se ponavljaju svaki dan kroz jednostavne rutine i iskustva. S vremenom, deca počinju da ih primenjuju bez razmi&scaron;ljanja &ndash; po&scaron;tovanje postaje prirodno, zahvalnost navika, a odgovornost deo njihove ličnosti. Za te vrednosti nisu potrebne skupe &scaron;kole, moderni uređaji ili komplikovane vaspitne tehnike, već samo doslednost, strpljenje i dobar primer roditelja.Svaki roditelj se nada da će mu dete odrasti u uspe&scaron;nu osobu. Međutim, uspeh malo znači bez ljubaznosti, po&scaron;tovanja, odgovornosti i empatije. Navike koje usađuju mnogi japanski roditelji pokazuju da vaspitanje dobrog čoveka počinje malim, svakodnevnim postupcima. Upravo te male navike koje deca praktikuju svaki dan, a ne veliki govori, oblikuju ih za ceo život i ostaju s njima zauvek.

Ove vaspitne lekcije primenjuju Japanci da bi im deca izrasla u dobre ljude

0 Komentari