Deca potajno žele da roditelji znaju ovih osam stvari, ali im to neće reći

Pona&scaron;anje dece je često njihov glavni način komunikacije, mnogo pre nego &scaron;to nauče da rečima opi&scaron;u &scaron;ta se de&scaron;ava u njihovim mislima i osećanjima.Psiholozi ističu da je to potpuno normalno jer se dečji emocionalni rečnik razvija postepeno. Zbog toga se mnoge njihove najdublje potrebe izražavaju tiho i indirektno. Iza svakodnevnih rasprava, suza i ćutanja često se kriju jednostavne želje koje ne znaju da izgovore.Prvo poku&scaron;aj da me razume&scaron;, pa tek onda da re&scaron;i&scaron; problemKada se dete vrati kući uznemireno zbog svađe sa prijateljem ili lo&scaron;eg dana u &scaron;koli, roditelji instinktivno nude re&scaron;enja. Međutim, deca u tom trenutku najče&scaron;će ne traže savet. Potreban im je neko ko će saslu&scaron;ati kako se osećaju pre nego &scaron;to poku&scaron;a da &quot;popravi&quot; situaciju. Osećaj da ih neko razume umiruje ih mnogo vi&scaron;e od rečenice: &quot;Evo &scaron;ta je trebalo da uradi&scaron;.&quot;BrightGridVisuals/ShutterstockMali trenuci znače vi&scaron;e od velikih gestovaDeca se retko sećaju svakog rođendanskog poklona ili detalja sa porodičnog putovanja. Ono &scaron;to im se, međutim, ureže u sećanje jesu obični, svakodnevni trenuci: roditelj koji ih čeka ispred &scaron;kole, zajednički smeh za večerom, čitanje priče pred spavanje ili jednostavno pitanje kako su zaista proveli dan. Emocionalna sigurnost ne gradi se samo tokom velikih proslava, već upravo kroz te male, svakodnevne interakcije.Iza mog lo&scaron;eg pona&scaron;anja krije se ne&scaron;to dubljeIzlivi besa, vikanje ili odbijanje poslu&scaron;nosti nisu uvek znak &quot;nesta&scaron;nog&quot; deteta. Glad, umor, ljubomora, anksioznost ili razočaranje često se ispoljavaju kroz problematično pona&scaron;anje jer deca jo&scaron; ne znaju da složena osećanja izraze rečima. Ako pogledate dalje od samog pona&scaron;anja, možete otkriti osnovnu emociju koja se krije ispod povr&scaron;ine.pics five/ShutterstockMolim te, nemoj da me poredi&scaron; sa drugimaRečenice poput: &quot;Pogledaj kako tvoj brat od tetke lepo uči&quot; ili &quot;Tvoj brat se nikada nije tako pona&scaron;ao&quot; možda deluju bezazleno, ali detetu &scaron;alju tihu poruku: &quot;Nisi dovoljno dobar.&quot; Dok ohrabrenje gradi samopouzdanje, stalno poređenje ga najče&scaron;će naru&scaron;ava.Čujem kako razgovara&scaron; sa sobomRoditelji su deci prvi uzori. Ako dete stalno slu&scaron;a roditelja kako sebe naziva glupim, ružnim ili neuspe&scaron;nim, ono uči da gre&scaron;ke zaslužuju samokritiku, a ne saosećanje. Način na koji se roditelji odnose prema sebi često postaje unutra&scaron;nji glas koji deca kasnije koriste u sopstvenim mislima.ShotPrime Studio/ShutterstockZnam kada me ne slu&scaron;a&scaron; sa punom pažnjomDeca veoma dobro primećuju kada za roditeljsku pažnju moraju da se takmiče sa mobilnim telefonom, mejlovima ili televizorom.Čak i kratak razgovor u kojem im roditelj posveti nepodeljenu pažnju može učiniti da se osećaju viđeno i važno. Biti potpuno prisutan deset minuta često vredi vi&scaron;e od cele večeri provedene u istoj prostoriji uz razne ometajuće faktore.Ponekad te odgurujem ba&scaron; kada si mi najpotrebnijiKako deca rastu, menja se i način na koji pokazuju privrženost. Tinejdžeri mogu da prevrću očima, mlađa deca da viču: &quot;Pusti me na miru&quot;, a i jedni i drugi mogu delovati povučeno. Ipak, upravo su te&scaron;ki trenuci oni kada im je uteha najpotrebnija. Mirno prisustvo roditelja može preneti poruku ljubavi snažnije od bilo kakvog predavanja.fizkes/ShutterstockUvek moram da znam da je tvoja ljubav bezuslovnaDeca znaju da će gre&scaron;iti. Zaboraviće domaći zadatak, reći ne&scaron;to pogre&scaron;no, prekr&scaron;iti pravila i razočarati ljude koje vole. Ono čemu se nadaju da se nikada neće promeniti jeste osećaj da je dom i posle svega sigurno mesto.Najveći dar koji roditelji mogu da pruže nije savr&scaron;enstvo ili stalna pohvala, već tiha sigurnost da ljubav ne nestaje ni tokom te&scaron;kih dana.Deca se možda neće sećati svake lekcije koju su roditelji poku&scaron;ali da ih nauče, ali će gotovo uvek pamtiti kako su se zbog njih osećala.Dugo nakon &scaron;to detinjstvo prođe, upravo ti obični trenuci strpljenja, topline, pažnje i prihvatanja postaju temelj njihove emocionalne sigurnosti. Ponekad su stvari koje deca nikada ne izgovore naglas upravo one za koje se najvi&scaron;e nadaju da će ih roditelji čuti i razumeti.

Deca potajno žele da roditelji znaju ovih osam stvari, ali im to neće reći

0 Komentari