Kao da čuvena basna braće Grim "Bremenski muzikanti" nije sama po sebi fascinantna, Bremen se potrudio da turistima na svakom ćošku, u svakoj ulici, na svakoj fasadi ponudi „foto-album“ za onaj poseban prostor u ljudskoj memoriji koji zauvek ostaje neizbrisiv.
U post-kovid periodu, najpoznatije evropske metropole postale su doslovno preplavljene turistima. Dok stanovnici Barselone, Venecije i drugih gradova, pokušavaju da nađu neko održivo rešenje, sve više putnika-namernika traga za onim manje posećenim destinacijama, koje imaju potencijal da postanu veoma popularne. Jedan takav „dragulj“ nalazi se na severo-zapadu Nemačke i već pretpostavljate, zove se – Bremen. Ovaj bajkoviti kosmopolitski grad bio je prva stanica na nezaboravnom putovanju na koje je Turistička organizacija Nemačke povela internacionalnu grupu novinara. I odmah da se razumemo, sve što smo mislili da ćemo videti bilo je ništa u odnosu na ono što smo zapravo videli.
Pred vama je 10 odličnih razloga da Bremen uvrstite na spisak svojih globtroterskih želja.
Gradska kuća pod zaštitom UNESCO
Prva znamenitost koju smo posetili jedna je od dve koje se nalaze na UNESCO-ovoj listi kulturne baštine. Gradska kuća (Rathaus Bremen) smeštena je na glavnom trgu i predstavlja izuzetan spomenik kulture koji pleni lepotom i specifičnim, gotičkim stilom, ali i elementima renesanse, baroka i secesije.
Već na stepeništu zatičemo grandiozan prizor, luster napravljen od viličnih kostiju kita, a upravo ovaj neobični dekor najavljuje ulazak u Gornju salu.
Nekada sedište suda, u potpunosti je ukrašeno duborezima, a ima i „tajnu sobu“. Sa grandiozne tavanice, kao u nekom snu, vise drveni ratni brodovi (najveći dužine četiri metra), dok je severni zid ukrašen neverovatnom freskom Solomona koji presuđuje – koja od dve žene je majka živog deteta? (Solomon’s Judgement; 1532.)
Prva.rs/ Milica Kuzmić
Roland kao "kip slobode"
Ispred Gradske kuće, nalazi se još jedan velelepni spomenik pod zaštitom UNESCO – čuveni Roland. Bremenski "kip slobode" kako ga mnogi nazivaju, čuvar je nezavisnosti i prava još od 1404. godine.
Legedna kaže da će Bremen ostati slobodan i nezavistan sve dok ga Roland čuva. Zbog toga su građani Bremena za vreme II Svetskog rata „sakrili“ Rolanda kako bi ga zaštitili od bombardovanja. Oko statue viteza visoke 10 metara, sagradili su objekat od cigle i tako uspeli u svojoj nameri.
Prva.rs/ Milica Kuzmić
Bremenski muzikanti slave grad
Sigurno ste u detinjstvu čitali basnu Braće Grim „Bremenski muzikanti“. Glavni akteri - magarac, pas, mačka i petao, živeli su i radili na farmi. S godinama, magarac više nije mogao da nosi teret, pas nije bio u stanju da sa gospodarom ide u lov, mačak više nije mogao da trči za miševima, dok se petao oglašavao sa dva sata zakašnjenja. Da bi izbegli sigurnu smrt, životinje su spakovale kofere i krenule – ne u Berlin, ne u Frankfurt, ne u Keln ni u Minhenu – već u Bremen, da postanu poznati gradski svirači! I u tome su uspeli!
Ceo grad danas slavi braću Grim (koji uopšte nisu iz Bremena), isto kao što su legendarni pisci proslavili Bremen. Na svakom koraku možete videti motive četiri životinje i to u karakterističnoj pozi, po uglednu na bornzanu skulpturu koja se nalazi odmah uz Gradsku kuću.
A kad se već nađete na ovom mestu, važno je da ispoštujete jedan običaj. Stanite ispred skulpture, a potom obema rukama uhvatite magarca za prednje noge i lagano ih protresite, kao da se rukujete. Ovaj čin bi prema verovanju, trebalo da vam donese sreću, a ukoliko želite da vas put ponovo nanese u Bremen, neophodno je da na rastanku protrljate njušku magarca, i naravno, ne zaboravite da se fotografišete sa muzikantima, jer vam bez ovog „dokaza“ niko neće verovati da ste bili u Bremenu.
Ipak, skulptura o kojoj govorimo nije potpuno verodostojna sa pričom braće Grim, jer su muzikanti u bronzi predstavljeni mladoliko, dok su oni u basni, stari i neuhranjeni. O njihovom „pravom“ izgledu svedoči jedan ornament u neposrednoj blizini, zbog kog vam može krenuti i po koja suza.
Samo par koraka dalje, na centralnom trgu, odmah ispred Državnog parlamenta, nalazi se jedan nadasve neobičan šaht. Ako u prorez na sredini ubacite bilo koju kovanicu, čak i onu od dva euro centa, čućete kako vam se jedan od četiri Bremenska muzikanta zahvaljuje – magarac njakanjem, pas lavežom, mačka mjaukanjem, a petao kukurikanjem - i tako u krug! Prema rečima našeg vodiča, u podzemnu dobrotvornu kutiju prošle godine „ubačeno“ je 25 hiljada evra, a sav prikupljen novac odlazi humanitarnoj organizaciji „Wilhelm Kaisen” koja ga dalje distribuira onima kojima je najpotrebniji.
Katedrala Svetog Petra nepogrešiv orijentir za turiste
Još jedna od centralnih znamenitosti Bremena koja upotpunjuje ansambl kulturno-istorijskih objekata na glavnom trgu je i katedrala Svetog Petra. Na mestu gde se nalazi ovaj velelepni verski objekat, pre 1200 godina nikla je prva, drvena crkva. Kroz istoriju, katedrala je pretrpela brojna oštećenja i rušenja, pa je samim tim menjala stilove, ali i oblik.
Danas, dva tornja visine 90 metara dominiraju Bremenom i mogu poslužiti kao odličan orijentir za turiste, jer ćete ih lako spaziti gde god da se nalazite. Jedan toranj otvoren je i za posetioce, a sa njega se pruža neverovatan pogled na bajkoviti Bremen - grad prepun bogatog istorijskog nasleđa, fascinantnih građevina i prirodnih lepota.
Kada stignete do table koja vas uskim prolazom vodi u „Böttcherstraße” osetićete se kao da prolazite kroz vremenski portal i ulazite u carstvo impresivne arhitekture, umetnosti i uživanja.
Naizgled skrivena od pogleda, ova ulica dugačka svega 110 metara, nalazi se u najužem gradskom jezgru. Sagrađena dvadesetih godina prošlog veka, Böttcherstraße predstavlja svojevrsno umetničko delo - srce grada uokvireno art-deko fasadama od crvene cigle.
Ovde ćete osim prodavnica, malih manufaktura i muzeja, naći i Kuću zvona (Haus des Glockenspiels), predivnu zgradu na čijem krovu se nalazi 30 porcelanskih zvona, a koja nekoliko puta u toku dana sviraju poznate narodne melodije.
Umetnost izand svega
Ono što nikako ne smete da propustite u Bremenu je i 600 godina stara umetnička galerija Kunsthalle. Ovo je privatna institucija za koju zaposleni sa ponosom kažu da je napravljena da bude mesto za sve, a ne samo za malobrojne.
Prva.rs/ Milica Kuzmić
Jedna od potvrda za tu tezu stigla je već kroz par minuta kada smo se uverili da pojedine slike i skulpture imaju svoje replike prilagođene slepim i slabovidim osobama, kao i opise na Brajevoj azbuci.
Videli smo i dela najvećih svetskih slikara poput Monea, Pisaroa, Renoara, Lotreka, Sezana, a upravo na ovom mestu izložena je i slika Vinsenta Van-Goga „Poppy Field“ (1889.) za koju kažu da vredi 25 miliona evra!
Šnor – mesto gde je vreme stalo
Najlepši mogući lavirint uskih ulica i zgrada koje datiraju iz 15. i 16. veka.
Kao što oduševljava turiste, najstarija četvrt grada svakodnevno oduševljava i starosedeoce Bremena koji iznova i iznova pronalaze inspiraciju u živopisnim, šarenim kućama u nizu, cvetnim balkonima, zanimljivim prodavnicama, suvenirnicama i kafeima.
Mnogi smatraju Šnor jednom od „najkul“ destinacija u ovom delu Nemačke, a mi samo možemo reći da ta „titula“ definitivno ima smisla.
Upravo u četvrti Šnor, nalazi se jedna veoma posebna prodavnica. U njoj preko cele godine možete pazariti najrazličitije ukrase za jelku i novogodišnju dekoraciju od koje zastaje dah. Sam izlog je takav da mu se ne može odoleti, pa je ulazak u božićnu čaroliju apsolutno zagarantovan. Ni kratki rukavi, ni činjenica da je kalendarski još uvek leto nisu uspeli da nas spreče da bar i na nekoliko trenutaka uživamo u onome što nas čeka za nekoliko meseci.
Sve lepote Bremena neminovno će vam otvoriti apetit, ali srećom, ovaj grad je rezervisan za mnogo dobrih zalogaja! Opcije su brojne, a među najinteresantnijim su lokali koji se protežu uz obalu reke Vezar. U večernjim satima, na ovoj popularnoj promenadi teško je naći slobodno mesto, a hrana je, jednom rečju izvrsna. Šta god da probate, nećete pogrešiti. Mi vam svakako preporučujemo lokalne specijalitete od krompira i mesa, a posebno one od sveže ribe i morskih plodova.
Prva.rs/ Milica Kuzmić
A, ako želite nešto zaista autentično i tipično bremenski, obavezno posetite restoran 600 godina duge tradicije. „Bremer Ratskeller“ nalazi se u podrumu Gradske kuće i pravi je gastronomski raj. Ovde ćete pored stolova i bačvi, naći pregršt starina i istorijskih motiva. Sa hranom će vam upariti najkvalitetnija nemačka vina, a uz malo mašte, na kraju večeri ćete moći da zamislite kako su davnih dana u ovom lokalu, kao gosti, uživali veliki pisci i kompozitori poput Bramsa, Vagnera ili Riharda Štrausa.
Ako vas čuvena priča braće Grim namami da dođete u Bremen, sigurno ćete imati bar 10 razloga da mu se vratite!
Ljudmila Ristić Miladinović koja se javila na TV Prvu sa Kefalonije anketirala je turiste koji su većinom rekli da se ne plaše. Opširnije u video prologu.
Kada snegovi okuju Durmitor i odseku puteve, u ovom carstvu tišine i beline ostaju najuporniji meštani koji ponosno čuvaju tradiciju života "među zvezdama".
Nova pravila EES sistema na spoljnim granicama EU donela su i neočekivane probleme putnicima. Jedna putnica iz Srbije opisala je kako je zbog oštećenog čipa u pasošu na granici provela dva sata.
Iako još uvek letnja sezona nije pri kraju, prema dosadašnjim informacijama za Crnu Goru biće ovo jedna od rekordnih godina kada je u pitanju turistički promet.
Napulj je daleko od svakog pojma savršenstva. Ali je veličanstven. Zapravo to i nije grad. Već neka vrsta teške ljubavne groznice, kojoj ne razumete razlog i kojoj leka nema.
Ako tražite mesto koje će vam pružiti više od klasičnog letovanja, sa Jerisosom sigurno nećete pogrešiti. Možda upravo u tome i jeste njegova najveća vrednost, jer ne morate da birate između mira, mora, prirode i doživljaja.
Današnji dan je rezervisan za Alberobelo. U njemu živi desetak hiljada ljudi, ali je svetski poznat po svojoj arhitekturi. Unesko ga je 1996. uvrstio u svetsku kulturnu baštinu.
Ljudmila Ristić Miladinović koja se javila na TV Prvu sa Kefalonije anketirala je turiste koji su većinom rekli da se ne plaše. Opširnije u video prologu.
Hrvatska spisateljica se godinama borila s retkim i teškim oblikom karcinoma, a za sobom je ostavila dvoje dece - ćerku Asju i sina Slavena, o kojima je često pisala i pričala.
Književnica Vedrana Rudan, koja je preminula posle teške bolesti, bila je poznata po oštrom jeziku i beskompromisnim stavovima. Jedan od njenih tekstova koji je svojevremeno izazvao veliku pažnju javnosti objavljen je 2019. godine, nakon napada na Srbe .
Vladimir Kličko se emotivnom porukom oprostio od nekadašnje partnerke i istakao da će se pobrinuti da njihova ćerka zauvek pamti kakva je bila njena majka.
Vedrana Rudan je u svom tekstu duhovito pisala o smrti i onome što bi nosila "na drugi svet". Povod joj je bila priča o šanerima iz Čačka koji su objavili čitulju Đorđu Armaniju na srpskom i italijanskom jeziku.
Vedrana Rudan je u jednoj od svojih objava iskreno opisala kako je izgledalo njeno suočavanje sa bolešću i životom koji se, kako je pisala, iz dana u dan menjao.
U jednom intervjuu ispričala je da je kao tinejdžerka, a potom i kao mlada žena, pokušavala da se suprotstavi ocu, opisujući te događaje kao jedno od najtežih iskustava svog života.
Epidemija ebole u Demokratskoj Republici Kongo odnela je 2.325 života, nadmašivši broj žrtava iz epidemije 2018-2020. godine i postavši najsmrtonosnija u istoriji zemlje, pokazali su najnoviji vladini podaci.
