Na prostranoj visoravni Gornje Pešteri, gde vetrovi šapću kroz pašnjake, a jutra mirišu na vlažnu zemlju i planinski zrak, smestilo se jedno posebno mesto – jedino etno selo, koje donosi duh tradicije u autentičnom prirodnom okruženju.
Nedaleko od Tutina, u selu Raduša, ovo domaćinstvo je postalo simbol spoja prirode, tradicije i gostoprimstva.
"Ovo nije samo selo", kaže vlasnik Salko Ljaka Kahrović, dok s ponosom pokazuje drvene konake i mirisne bašte.
"Ovo je priča o upornosti i ljubavi prema svom kraju. Svi su mislili da grešim kada sam počeo da gradim ovde, ali ja sam znao – ako je nešto iskreno i domaće, mora da uspe."
Zoran Maksimović
Od sna do stvarnosti
Pre gotovo deset godina, Kahrović je započeo svoju priču gotovo bez podrške. Danas je njegovo etno domaćinstvo poznato turističko odredište na Gornjoj Pešteri, mesto gde se svaki kutak gradi od drveta, a svaka priča miriše na ognjište.
"Kad sam počeo, govorili su mi – ‘Šta će ti to ovde u selendri?’ Ali nisam odustajao. Uložio sam trud, novac i srce. I danas mogu da kažem – isplatilo se. Postalo je brend našeg kraja", priča Salko.
Njegova ideja je bila jednostavna – da stvori mesto gde će se gosti osećati kao kod kuće, da mogu da udahnu čist vazduh, pojedu domaći zalogaj i osete toplinu pešterskog gostoprimstva.
Zoran Maksimović
Gosti sa svih strana – od Pazara do Evrope
"Glavni gosti su, naravno, ljudi iz Tutina, Novog Pazara i Sjenice"“, kaže Salko.
"Ali ove godine smo imali i puno dijaspore, ljudi koji su došli iz Nemačke, Švajcarske, Švedske. Dolaze da osete miris svog zavičaja."
Zahvaljujući saradnji sa hotelom "Borovi" iz Sjenice, sve više turista iz Beograda i drugih delova Srbije dolazi da vidi "Raduške staze".
"Jednostavno, čuju priču, dođu da ručaju, da vide životinje, da prespavaju. Bilo je i bajkera iz cele Evrope. Ne znaš odakle sve ljudi dolaze", priča on.
Zoran Maksimović
Tajna uspeha – miris domaće lepinje
U kuhinji sve se pravi po starim pešterskim receptima.
"Glavni specijalitet je pečenje ispod sača", objašnjava Kahrović: "A uz to, paprika u pavlaci koju moja žena pravi – to ljudi obožavaju. I domaća lepinja, naravno. To se ne menja nikad."
Sve što se poslužuje, od mesa do povrća, nabavlja se od lokalnih proizvođača.
"Znam od koga kupujem. Ovce su na livadama, sve je prirodno. To ljudi osete u svakom zalogaju", kaže Salko.
U njegovoj kuhinji nema industrijskih začina, nema "modernih prečica". Sve se peče na žaru, pod sačem, kako su radile generacije pre njega.
Zoran Maksimović
Zimski mir i letnja vreva
Etno selo radi tokom cele godine, iako zimi Pešter zna da bude oštra i snežna.
"Zimi radimo kad dođe dijaspora", objašnjava Kahrović.
"Znate, Tutin živi od dijaspore. Kad oni dođu, to je kao da selu priključiš infuziju. Donesu radost, energiju, ali i pomoć – jer sve što potroše, ostaje ovde", ističe on.
Tokom leta ovo mesto je prepuno posetilaca. Dok deca trče između ograđenih prostora sa nojevima, kozama i paunovima, odrasli uživaju u jagnjetini, kajmaku i soku od zove. Na drvenim klupama, uz pesmu i kahvu, zaboravlja se na gradske brige.
"Ne žurimo, radimo polako, ali sigurno", kaže Salko dok pokazuje novi objekat za smeštaj, napravljen po savremenim standardima, ali u duhu tradicionalne arhitekture.
Zoran Maksimović
Lepota koja vraća korenima
U svetu gde se sve više gubi osećaj za prirodu i običaje, ovo jedino etno domaćinstvo na Gornjoj Pešteri je poput malog muzeja življenja. Ovde se može videti kako su nekad ljudi pekli hleb, spremali meso, čuvali životinje i živeli u skladu s planinom.
"Naši ljudi iz dijaspore kažu – ovde im je i hleb slađi nego bilo gde", smeje se Salko: "Jer kad jedeš u svom kraju, to je više od hrane – to je emocija."
Priča o Salku Ljaki Kahroviću je priča o istrajnosti, ljubavi i veri u svoj kraj. Njegovo etno selo nije samo turistička destinacija, već živi spomenik tradiciji Pešteri.
Izvor: B92 / Foto: Zoran Maksimović
Dok sunce zalazi iza pešterskih brda, a miris dima iz sača polako se širi livadom, jasno je zašto se gosti vraćaju. U Raduše ne dolaziš samo da jedeš – dolaziš da osetiš duh Pešteri, onakav kakav je oduvek bio.
OVAJ MEDIJSKI SADRŽAJ DEO JE PROJEKTA "ŽIVOT U SELIMA BALKANSKOG SIBIRA" U PRODUKCIJI UG “JOURNALISTIC PLAN”, PRIPREMLJEN ZA PORTAL B92.
U srcu Julijskih Alpa, skrivena između visokih vrhova, smaragdne reke i zelenih pašnjaka, nalazi se Trenta, jedna od najlepših alpskih dolina u Sloveniji. Mnogi je nazivaju slovenačkim Tirolom.
Hrvatski turizam u 2026. ulazi sa jednom od do sada najambicioznijih regulatornih reformi, osmišljenom da zada konačan udarac sivoj ekonomiji u privatnom smeštaju.
Antalija, poznata kao "prestonica turizma Turske", poslednjih godina sve više privlači ljubitelje kulturnog turizma, nudeći spoj antičkih lokaliteta, mediteranske obale i bogate istorije stare hiljadama godina.
Australija i Novi Zeland najbolje pozicionirani da prežive nuklearnu apokalipsu, pokazuje studija. Istraživači kažu da sigurnost hrane i energije povećava šanse za opstanak civilizacije, zajedno sa Vanuatuom, Islandom i Solomonskim Ostrvima.
U predsezoni su aranžmani daleko povoljniji, pa četvoročlana porodica može letovati u Grčkoj deset dana za ukupno 500-600 evra ako deo hrane ponese iz Srbije.
"Ne možemo da kažemo kad se očekuje da stignemo na destinaciju, to sad mnogo zavisi od granice zbog EES sitema", bila je prva rečenica koji smo čuli u autobusu koji je krenuo iz Beograda za Beč.
S jednom jeftinom avionskom kartom, jednim rancem proporcija 40x30x20 i jednom drugaricom, stigla sam na tlo Barahas aerodroma sa namerom da za dva i po dana istražim Almodovarov grad.
Jedna od znamenitosti na zapadu Nemačke svakako je bunker koji su šezdesetih godina prošlog veka izgradile vlasti za slučaj atomskog rata. Ta bizarna Nojeva barka danas je muzej.
Minus, mećava, sneg... Sredina februara u Moskvi nosi svoj surov šarm, ali šarm "trećeg Rima" upravo se najbolje oseti u danima kada ruska zima pokaže svoje pravo lice.
U srcu Julijskih Alpa, skrivena između visokih vrhova, smaragdne reke i zelenih pašnjaka, nalazi se Trenta, jedna od najlepših alpskih dolina u Sloveniji. Mnogi je nazivaju slovenačkim Tirolom.
Hrvatski turizam u 2026. ulazi sa jednom od do sada najambicioznijih regulatornih reformi, osmišljenom da zada konačan udarac sivoj ekonomiji u privatnom smeštaju.
Antalija, poznata kao "prestonica turizma Turske", poslednjih godina sve više privlači ljubitelje kulturnog turizma, nudeći spoj antičkih lokaliteta, mediteranske obale i bogate istorije stare hiljadama godina.
Bugarska pevačica Dara ispisala je istoriju pobedom na "Evroviziji", a njen povratak u domovinu obeležila je euforična atmosfera i veliki doček na aerodromu.
Reperka Niki Minaž, nekada glasna kritičarka Donalda Trampa, u novom intervjuu objasnila je zašto je danas jedna od njegovih najistaknutijih slavnih pristalica.
Naučnici ne sumnjaju da u vasioni postoji mnogo planeta sličnih Zemlji, ali ih je savremenim metodama i dalje veoma teško otkriti, izjavila je naučna saradnica odeljenja za fiziku planeta ruskog Instituta za kosmička istraživanja (IKI) RAN Vladislava Ananjeva.
Po povratku u Izrael sa izbora za Pesmu Evrovizije, nakon što je osvojio drugo mesto, izraelski predstavnik Noam Betan zahvalio je svojim fanovima na podršci i osvrnuo se na izazove sa kojima se izraelska delegacija ove godine suočila.
Dugotrajno sedenje, posebno duže od osam sati dnevno bez dovoljno fizičke aktivnosti, može značajno povećati rizik od srčanih bolesti, dijabetesa, depresije i prerane smrti, pokazuje više velikih međunarodnih istraživanja.
Žene koje su hospitalizovane u Barseloni i Alikanteu zbog bliskog kontakta sa jednom od žrtava hantavirusa sa holandskog kruzera Hondius moći će od danas da primaju posetioce.
Hantavirus se širi među ukrajinskim oružanim snagama u Sumskoj oblasti zbog glodara, loših sanitarnih uslova i oslabljenog imunog sistema među pripadnicima vojske, rekle su ruske bezbednosne agencije agenciji TASS.
Broj žrtava Ebole u Demokratskoj Republici Kongo i Ugandi porastao je na 88, uz više od 300 sumnjivih slučajeva povezanih sa zarazom, saopštila je danas Svetska zdravstvena organizacija (SZO).
