Mnogi ističu da se kvalitetan obrok u albanskom restoranu može dobiti za 3–5 evra, dok bi sličan obrok na hrvatskoj obali koštao znatno više.
Poslednjih godina primećen je veliki porast broja turista koji biraju Albaniju kao svoju letnju destinaciju, uključujući i sve veći broj Hrvata.
Ovaj trend je naročito vidljiv na društvenim mrežama, gde putnici sa oduševljenjem dele svoja iskustva. Mnogi posetioci navode nekoliko ključnih razloga zašto im je Albanija privlačna, a jedan od najčešće spominjanih jeste izuzetna pristupačnost cena.
Turisti na društvenim mrežama često ističu da su troškovi hrane i pića u albanskim restoranima izuzetno povoljni, naročito u poređenju sa cenama na hrvatskoj obali.
Na primer, mnogi kažu da se kvalitetan obrok u albanskom restoranu može dobiti za 3–5 evra, dok bi sličan obrok na hrvatskoj obali bio znatno skuplji. Ova cenovna razlika čini Albaniju privlačnom destinacijom za putnike koji žele da maksimalno iskoriste svoj budžet, a u isto vreme uživaju u prelepom okruženju.
Ovaj trend ne samo da privlači sve veći broj turista u Albaniju, već i podstiče diskusiju o konkurentnosti cena u turističkom sektoru šire oblasti Jadrana.
Shutterstock/Zysko Sergii
Nedavno je i platforma "Halo, inspektore" na svojoj stranici na Fejsbuku objavila zanimljivo poređenje cena ručka u popularnom albanskom turističkom mestu Ksamil i restoranima na hrvatskoj obali, ističući sve izraženije razlike koje sve više motivišu građane Hrvatske da letovanje potraže van svoje zemlje.
Kako navode u objavi, mnogim Hrvatima je more u sopstvenoj zemlji postalo preskupo, pa se sve češće okreću Albaniji – destinaciji koja je doskoro bila relativno nepoznata, a danas beleži snažan turistički rast.
Platforma je objavila podatke iz restorana u Ksamilu koji se nalazi tik uz more. Radi se o restoranu u kojem se, prema podacima udruženja, često čeka u redu za slobodan sto.
Prema podacima koje su objavili, espreso kafa u ovom restoranu košta 0,70 evra, makijato 0,80 evra, kapućino i frape po 1,50 evra, dok se boca vode od 0,2 litra prodaje po ceni od 0,70 evra.
Od glavnih jela, u ponudi su plata mešanog mesa za četiri osobe po ceni od 30 evra, biftek za 9 evra, jagnjeće meso i kozlić po 10 evra, brancin za 11 evra i ćufte za 5 evra. U cenu je uključen i prilog po izboru.
Shutterstock/Iurii Dzivinskyi
Udruženje navodi i konkretan primer porudžbine: tri jela – baby kozlić, orada i kozice – sa velikim porcijama pomfrita ukupno su koštali 27 evra. Većina sokova i bezalkoholnih pića prodaje se po ceni od 2 evra, dok energetski napici koštaju evro više. Italijanska vina dominiraju vinskom kartom, a litra vina košta 10 evra, dok se pola litra može dobiti za 5.
Pivo se nudi po ceni od 2 do 3 evra, u zavisnosti od količine, dok su žestoka pića dostupna već od 1 evra za domaću rakiju, 3,5 evra za uzo (poznat i kao mastika), pa do 5 evra za votku i metaksu. Salate se kreću od 2,5 evra za caciki, preko 3 evra za sveže paradajze, do 5 evra za veliku mešanu porciju dovoljnu za tri osobe.
Dodaju da u Ksamilu ima i skupljih, ali i jeftinijih restorana koji nude jednako dobru hranu i isti nivo usluge.
Objava je izazvala lavinu reakcija, ali i diskusiju, jer su mišljenja bila podeljena. Mnogi su izrazili oduševljenje zbog cena. "Tužno je što mnogi ne mogu da priušte da provedu makar nedelju dana godišnje na moru sa porodicom u svojoj zemlji", "Ove godine prvi put planiram da idem u Albaniju (leti ima direktan let iz Zagreba) jer hrvatske cene ne mogu da priuštim", "Mi smo često tamo", "Kako oni mogu da opstanu sa tako niskim cenama, a naši ne mogu?", neki su od komentara.
Unai Huizi Photography/Shutterstock
S druge strane, bilo je i onih koji su priznali da su cene u Albaniji niže, ali tvrde da je kvalitet usluge slabiji. "Prošao sam sve gradove do Ksamilija, obišao sam i veće gradove u unutrašnjosti. More neuporedivo lepše, hrana lošija, porcije male, prljavština veća, infrastruktura slabija... To govorim generalno, naravno da ima i suprotnih primera, ali nema smisla porediti leto tamo i ovde", jedan je od komentara.
"Albanija tek ulazi u turističke vode, sačekajmo oko pet godina pa uporedimo cene", "Dečije porcije, a cena ništa posebno, kao i kod nas", "Albanija je za Hrvatsku bar sto godina iza", pisali su drugi korisnici Fejsbuka.
Kefalonija iz godine u godinu privlači turiste iz različitih krajeva sveta, a posetioci posebno hvale njene predivne plaže, kristalno čisto more, gastronomiju i raznovrsnu ponudu za odmor.
Veliki požar izbio je kod Sivirija na Halkidikiju, a zbog širenja vatre izdato je hitno 112 upozorenje i naređena evakuacija prema Mola Kalivi. Na terenu je 110 vatrogasaca, uz 6 aviona i 2 helikoptera.
Vredne pešterske domaćice i majstori tradicionalne kuhinje okupili su se tačno u podne, donoseći sa sobom tajne zanata koje se vekovima prenose s kolena na koleno.
Srpski turista doživeo je neobičan susret tokom ronjenja u Nikitiju. Na morskom dnu ugledao je kokota letača, ribu upečatljivog izgleda koja, kada se oseti ugroženo, širi velika peraja nalik krilima.
Ukoliko planirate put u Grčku tokom predstojećeg vikenda, računajte na povećane gužve u saobraćaju, ali i na dešavanja u letovalištima koja nisu svakodnevna.
Putovanje u Evropsku uniju postalo je izazovno posebno u jeku letnje sezone, dokazuju gužve na graničnim prelazima i aerodromima, a mnogi putnici zabirnuti su zbog onoga što tek sledi.
Glavata kornjača ponovo je napala kupača u Kaštel Lukšiću. Mladić je zadobio povredu nakon ujeda za donji deo leđa, a ovo je već peti zabeleženi incident od 22. jula.
Ukoliko planirate put u Grčku tokom predstojećeg vikenda, računajte na povećane gužve u saobraćaju, ali i na dešavanja u letovalištima koja nisu svakodnevna.
Problem ostavljanja peškira, ležaljki i drugih stvari na plažama kako bi se unapred zauzelo mesto godinama izaziva rasprave među turistima, posebno u periodima najvećih gužvi.
Kefalonija iz godine u godinu privlači turiste iz različitih krajeva sveta, a posetioci posebno hvale njene predivne plaže, kristalno čisto more, gastronomiju i raznovrsnu ponudu za odmor.
Veliki požar izbio je kod Sivirija na Halkidikiju, a zbog širenja vatre izdato je hitno 112 upozorenje i naređena evakuacija prema Mola Kalivi. Na terenu je 110 vatrogasaca, uz 6 aviona i 2 helikoptera.
Vredne pešterske domaćice i majstori tradicionalne kuhinje okupili su se tačno u podne, donoseći sa sobom tajne zanata koje se vekovima prenose s kolena na koleno.
Srpski turista doživeo je neobičan susret tokom ronjenja u Nikitiju. Na morskom dnu ugledao je kokota letača, ribu upečatljivog izgleda koja, kada se oseti ugroženo, širi velika peraja nalik krilima.
Ukoliko planirate put u Grčku tokom predstojećeg vikenda, računajte na povećane gužve u saobraćaju, ali i na dešavanja u letovalištima koja nisu svakodnevna.
Pit je objasnio da mu loša gluma toliko odvlači pažnju da zbog nje ne može da uživa čak ni u filmovima za odrasle. Uporedio ju je sa prenaglašenim stilom glume koji se mogao videti u starijim filmovima.
Uoči lokalne proslave Velike Gospojine, u parohijskoj crkvi u Spoljnoj Idriji pronađena su dva rukopisa iz sredine 19. veka, skrivena unutar oltara iz 1857. godine.
"Udruženje Milutin Milanković" i Polar Srbija potpisali su Sporazum o naučnoj, stručnoj, programskoj i projektnoj saradnji, uz ambiciju da se srpska nauka snažnije uključi u međunarodna polarna istraživanja.
Hrvatska je među državama članicama Evropske unije koje se protive ili imaju ozbiljne rezerve prema priznavanju katalonskog, baskijskog i galicijskog kao službenih jezika EU.
Belgijski influenser Mihil Vandevort preminuo je u 28. godini od zastoja srca. Bolovao je od retke genetske bolesti progerije, a uprkos prognozama lekara živeo je više nego dvostruko duže od očekivanog.
Epidemija ebole u Demokratskoj Republici Kongo mogla bi, prema proceni Svetske zdravstvene organizacije (SZO), da nadmaši najsmrtonosniju epidemiju te bolesti iz 2014-2016. godine.
Sladoled, slane grickalice i beli hleb možda nisu najbolji izbor tokom velikih vrućina. Dijetetičarka Lola Bigs otkriva koje namirnice mogu pojačati osećaj toplote i žeđ.
Esktremne vrućine mogu dovesti do opasnih posledica po zdravlje, a najveći problem često je dehidratacija jer ljudi ne vode računa i ne unose dovoljno tečnosti, upozorio je kardiolog prof. dr Nebojša Tasić.
Od virusa Zapadnog Nila u Grčkoj je do 12. avgusta obolelo 110, a preminulo devet osoba, saopštila je danas grčka Nacionalna organizacija za javno zdravlje (EODY). Prvi smrtni slučaj zbog groznice Zapadnog Nila zabeležen je i u Severnoj Makedoniji
Laboratorija Sektora za ekologiju i unapređenja životne sredine JKP "Gradska čistoća" tokom analize izlovljenih komaraca sa teritorije grada Beograda detektovala je ukupno jedan uzorak pozitivan na prisustvo genoma virusa Zapadnog Nila, u komaracu roda Culex.
