Ada Bojana, jedinstveno ostrvo na krajnjem jugu Crne Gore, poznato po netaknutoj prirodi, širokim peščanim plažama i slobodarskom duhu, poslednjih godina sve češće se nalazi u središtu javnih rasprava.
Jedna od tema koja izaziva najviše pažnje jeste – naplata ulaza. Da li je naplata opravdana, ko su dobitnici, a ko gubitnici ove odluke?
Da li je Ada Bojana ostala verna sebi, ili se komercijalizacija neminovno uvukla i u ovo poslednje utočište autentičnog Mediterana?
Ada Bojana, jedno od najlepših prirodnih dragulja Crne Gore, sve češće se nalazi u fokusu pažnje zbog uvođenja naplate ulaza. Ukoliko planirate da ovog leta posetite ovo jedinstveno ostrvo, važno je da znate sve detalje o novom režimu naplate koji važi od 1. jula do 15. septembra 2025. godine. Cena će biti dva evra po satu do 18 časova, dok će od 18 sati do sedam ujutru cena biti jedan evro po satu.
Zbynek1/Shutterstock
Zašto se naplaćuje ulaz?
Zvanično, naplata ulaza uvedena je iz nekoliko razloga: očuvanje prirodnog ambijenta, održavanje infrastrukture i regulacija broja posetilaca. Tokom letnjih meseci Ada Bojana beleži veliki pritisak, ne samo od turista, već i od lokalnog stanovništva koje dolazi na jednodnevne izlete. Ogromne gužve, parkiranje na divlje, nagomilavanje otpada i neodgovorno ponašanje pojedinaca dovode do ekoloških i bezbednosnih problema.
Podržavaoci ove mere ističu da je uvođenje ulaznice standardna praksa u mnogim svetskim prirodnim rezervatima i zaštićenim područjima. Naplata bi mogla doprineti većoj odgovornosti posetilaca i pomoći u očuvanju dragocenog prirodnog bogatstva. Takođe, prihod od ulaznica omogućio bi redovno čišćenje plaže, postavljanje kontejnera za reciklažu, kao i obeležavanje staza i edukativnih tabli o flori i fauni Ade Bojane.
BEAUTIFUL MONTENEGRO/Shutterstock
Argumenti PROTIV
S druge strane, protivnici mere upozoravaju da je naplata ulaza u prirodni prostor, koji je decenijama bio slobodan za sve, protivna njegovom duhu. Ada Bojana je simbol slobode, otvorenosti i suživota s prirodom, a novčana barijera može doprineti njegovoj elitizaciji. Građani Crne Gore, posebno lokalno stanovništvo, osećaju se izopšteno sa prostora koji su oduvek smatrali svojim. Puno ljudi se pita da li se priroda može „naplatiti“, i ko ima pravo da postavi rampu na ulazu u jedan od najlepših delova obale?
Ljudmila Ristić Miladinović koja se javila na TV Prvu sa Kefalonije anketirala je turiste koji su većinom rekli da se ne plaše. Opširnije u video prologu.
Kada snegovi okuju Durmitor i odseku puteve, u ovom carstvu tišine i beline ostaju najuporniji meštani koji ponosno čuvaju tradiciju života "među zvezdama".
Nova pravila EES sistema na spoljnim granicama EU donela su i neočekivane probleme putnicima. Jedna putnica iz Srbije opisala je kako je zbog oštećenog čipa u pasošu na granici provela dva sata.
Ukoliko planirate put u Grčku tokom predstojećeg vikenda, računajte na povećane gužve u saobraćaju, ali i na dešavanja u letovalištima koja nisu svakodnevna.
Ljudmila Ristić Miladinović koja se javila na TV Prvu sa Kefalonije anketirala je turiste koji su većinom rekli da se ne plaše. Opširnije u video prologu.
Hrvatska spisateljica se godinama borila s retkim i teškim oblikom karcinoma, a za sobom je ostavila dvoje dece - ćerku Asju i sina Slavena, o kojima je često pisala i pričala.
Vedrana Rudan je u svom tekstu duhovito pisala o smrti i onome što bi nosila "na drugi svet". Povod joj je bila priča o šanerima iz Čačka koji su objavili čitulju Đorđu Armaniju na srpskom i italijanskom jeziku.
Vedrana Rudan je u jednoj od svojih objava iskreno opisala kako je izgledalo njeno suočavanje sa bolešću i životom koji se, kako je pisala, iz dana u dan menjao.
U jednom intervjuu ispričala je da je kao tinejdžerka, a potom i kao mlada žena, pokušavala da se suprotstavi ocu, opisujući te događaje kao jedno od najtežih iskustava svog života.
Epidemija ebole u Demokratskoj Republici Kongo odnela je 2.325 života, nadmašivši broj žrtava iz epidemije 2018-2020. godine i postavši najsmrtonosnija u istoriji zemlje, pokazali su najnoviji vladini podaci.
