Svake godine s početkom proleća u Berlinu se na Međunarodnom sajmu turizma (ITB) okupe svi koji žele da budu prisutni na globalnom turističkom tržištu.
Sa čime se predstavlja Crna Gora, a sa čime Srbija?
Da se turistička branša gotovo potpuno oporavila nakon pandemije korone govore i rekordni podaci ovogodišnjeg sajma ITB: preko 5.800 izlagača iz 170 zemalja.
Oporavak pokazuju i podaci jednog ispitivanja objavljeni na samom početku sajma koji govore o nesmanjenoj potrebi Nemaca za putovanjima. Uprkos inflaciji i poskupljenjima, građani Nemačke ne žele da se uzdržavaju kad su u pitanju izdaci za putovanja.
To potvrđuje i Romeo Dragičio, direktor Hrvatske turističke centrale u Frankfurtu: "Od naših partnera ovde na sajmu čuli smo da cene u Hrvatskoj ne odskaču od cena u ostalim destinacijama na Sredozemlju.
Shutterstock/Jasa Jovicevic
Cene ne predstavljaju problem
Nemačke porodice osećaju inflaciju i raspolažu manjim budžetom. Ali svi mi znamo da je godišnji odmor Nemcima veoma važan i da neće odustati od odmora, tako da za sada cene ne predstavljaju neki nepremostiv problem", uveren je Dragičio.
O cenama se, tokom poslednjih pobuna potrošača i bojkota hrvatskih trgovinskih lanaca, pročulo i u Nemačkoj, pa će fotografije s poređenjima cena u istim lancima u Hrvatskoj i Nemačkoj sigurno ponekog potencijalnog turistu ponukati na razmišljanje pri odabiru mesta za godišnji odmor.
Unai Huizi Photography/Shutterstock
Albanija – nova zvezda u Berlinu
A odredišta koja samo čekaju na turiste kojima je Hrvatska preskupa više je nego dovoljno. Zemlja partner ovogodišnjeg sajma u Berlinu je Albanija. Ona ima iste adute kao i njeni severni susedi na Jadranu, ali uz osetno povoljnije cene.
Do pre samo nekoliko godina Albaniju je godišnje posećivalo samo nekoliko desetina hiljada Nemaca, a prošle godine se taj broj već popeo na 350.000. I u stalnom je rastu. Tome doprinose i sve brojnije niskobudžetne avio-linije.
Ti podaci su još daleko od oko 3,5 miliona Nemaca, koliko godišnje poseti Hrvatsku, ali trend je više nego očigledan: albanski turizam beleži godišnji rast od 15 procenata.
margouillat photo/Shutterstock
Crna Gora kao jeftinija Hrvatska?
U Crnoj Gori, koja se nalazi u sendviču između regionalne turističke sile Hrvatske i destinacije u usponu – Albanije, delimično nadu polažu i u činjenicu da je ta zemlja još uvek povoljnija nego Hrvatska.
"Ljudi kojima je Hrvatska preskupa mogu samo da produže do Crne Gore i naići će na niske cene", kaže Mihael Bader, predsednik Odbora za turizam pri Nemačko-crnogorskom ekonomskom udruženju. On doduše priznaje da ni Crnu Goru nije zaobišao globalni talas poskupljenja, ali dodaje da turistički radnici u toj zemlji kontramerama pokušavaju da ublaže taj trend.
Bader tako ukazuje za Dojče vele (DW) da godišnja karta za sve nacionalne parkove u Crnoj Gori od početka godine košta samo 13,50 evra. Poređenja radi, jednokratna poseta Plitvičkim jezerima u Hrvatskoj košta 40 evra. I to je deo strategije da se gosti koji dođu na crnogorsku obalu privuku i u ostatak zemlje, posebno na sever, s brojnim nacionalnim parkovima.
Skijanje na severu, kupanje na jugu Hercegovine
Štand Bosne i Hercegovine ove godine upadljivo je veći nego prošle, a na njemu su se predstavile mnoge turističke zajednice te zemlje. To ukazuje na želju da se u tu zemlju, koja još uvek nije u većoj meri prepoznata kao turističko odredište, privuče više gostiju, pogotovo iz bliskih tržišta kao što je nemačko.
I tu se igra na raznovrsnost – od Sarajeva i njegovih aduta koji mnogim Evropljanima deluju egzotično, preko brojnih nacionalnih parkova, pa sve do male, ali turistički snažne obale.
Jedan od najraznovrsnijih regiona je i Hercegovačko-neretvanski kanton. Kako ističe viši saradnik Turističke zajednice tog kantona Krešimir Miličević, taj region pre svega turiste nastoji da privuče raznovrsnošću ponude.
"Vi ovde možete na severu kantona da se skijate, zatim je tu važno hodočašće, Međugorje, pa Mostar s kulturnom ponudom i na kraju Neum sa svojim plažama", kaže Miličević za DW i dodaje da se iz Mostara do Neuma može stići za jedan sat.
"Blizina i dobra povezanost je naša velika prednost", ukazuje.
Shutterstock/poludziber
Beograd kao gastronomska meka?
Ipak, da je područje jugoistočne Evrope za mnoge posetioce iz inostranstva, a pre svega Nemačke, još uvek nepoznato područje, govori i relativno slaba zastupljenost turističke ponude koja se bazira na gastronomiji. To u Srbiji žele da promene i da seoskom, kao i turizmu u banjama, dodaju još jedan oblik specifične ponude.
"Gastronomija je u Srbiji postala veoma prepoznat potencijal, pogotovo nakon što smo dobili prve dve Mišlenove zvezdice i 23 restorana na listi Mišlenovih preporuka", kaže za DW Marija Labović, direktorka Turističke organizacije Srbije.
Osim na gastronomskom turizmu, Srbija u Berlinu mnogo nade polaže i na formu kratkih odmora u gradovima, a promoviše se i "Ekspo 2027". Želja je da se broj turista iz Nemačke, koji krije mnogo veći potencijal od sadašnjih 130.000 godišnje, trajno poveća.
Raspoloženje turističkih radnika mogle bi, međutim, da pokvare i najnovije statistike o cenama letova, koje su objavljene u vreme sajma ITB u Berlinu. Na početku letnje sezone očekuje se 19 odsto manje letova nego u istom mesecu 2019, poslednje pretpandemijske godine.
"Smanjena ponuda letova i rastuće takse na aerodromima povećavaju cene", navodi se u saopštenju Nemačkog udruženja avio-operatera.
Kefalonija iz godine u godinu privlači turiste iz različitih krajeva sveta, a posetioci posebno hvale njene predivne plaže, kristalno čisto more, gastronomiju i raznovrsnu ponudu za odmor.
Veliki požar izbio je kod Sivirija na Halkidikiju, a zbog širenja vatre izdato je hitno 112 upozorenje i naređena evakuacija prema Mola Kalivi. Na terenu je 110 vatrogasaca, uz 6 aviona i 2 helikoptera.
Vredne pešterske domaćice i majstori tradicionalne kuhinje okupili su se tačno u podne, donoseći sa sobom tajne zanata koje se vekovima prenose s kolena na koleno.
Srpski turista doživeo je neobičan susret tokom ronjenja u Nikitiju. Na morskom dnu ugledao je kokota letača, ribu upečatljivog izgleda koja, kada se oseti ugroženo, širi velika peraja nalik krilima.
Ukoliko planirate put u Grčku tokom predstojećeg vikenda, računajte na povećane gužve u saobraćaju, ali i na dešavanja u letovalištima koja nisu svakodnevna.
Putovanje u Evropsku uniju postalo je izazovno posebno u jeku letnje sezone, dokazuju gužve na graničnim prelazima i aerodromima, a mnogi putnici zabirnuti su zbog onoga što tek sledi.
Glavata kornjača ponovo je napala kupača u Kaštel Lukšiću. Mladić je zadobio povredu nakon ujeda za donji deo leđa, a ovo je već peti zabeleženi incident od 22. jula.
Ukoliko planirate put u Grčku tokom predstojećeg vikenda, računajte na povećane gužve u saobraćaju, ali i na dešavanja u letovalištima koja nisu svakodnevna.
Problem ostavljanja peškira, ležaljki i drugih stvari na plažama kako bi se unapred zauzelo mesto godinama izaziva rasprave među turistima, posebno u periodima najvećih gužvi.
Kefalonija iz godine u godinu privlači turiste iz različitih krajeva sveta, a posetioci posebno hvale njene predivne plaže, kristalno čisto more, gastronomiju i raznovrsnu ponudu za odmor.
Veliki požar izbio je kod Sivirija na Halkidikiju, a zbog širenja vatre izdato je hitno 112 upozorenje i naređena evakuacija prema Mola Kalivi. Na terenu je 110 vatrogasaca, uz 6 aviona i 2 helikoptera.
Vredne pešterske domaćice i majstori tradicionalne kuhinje okupili su se tačno u podne, donoseći sa sobom tajne zanata koje se vekovima prenose s kolena na koleno.
Srpski turista doživeo je neobičan susret tokom ronjenja u Nikitiju. Na morskom dnu ugledao je kokota letača, ribu upečatljivog izgleda koja, kada se oseti ugroženo, širi velika peraja nalik krilima.
Ukoliko planirate put u Grčku tokom predstojećeg vikenda, računajte na povećane gužve u saobraćaju, ali i na dešavanja u letovalištima koja nisu svakodnevna.
Uoči lokalne proslave Velike Gospojine, u parohijskoj crkvi u Spoljnoj Idriji pronađena su dva rukopisa iz sredine 19. veka, skrivena unutar oltara iz 1857. godine.
"Udruženje Milutin Milanković" i Polar Srbija potpisali su Sporazum o naučnoj, stručnoj, programskoj i projektnoj saradnji, uz ambiciju da se srpska nauka snažnije uključi u međunarodna polarna istraživanja.
Hrvatska je među državama članicama Evropske unije koje se protive ili imaju ozbiljne rezerve prema priznavanju katalonskog, baskijskog i galicijskog kao službenih jezika EU.
Belgijski influenser Mihil Vandevort preminuo je u 28. godini od zastoja srca. Bolovao je od retke genetske bolesti progerije, a uprkos prognozama lekara živeo je više nego dvostruko duže od očekivanog.
Epidemija ebole u Demokratskoj Republici Kongo mogla bi, prema proceni Svetske zdravstvene organizacije (SZO), da nadmaši najsmrtonosniju epidemiju te bolesti iz 2014-2016. godine.
Sladoled, slane grickalice i beli hleb možda nisu najbolji izbor tokom velikih vrućina. Dijetetičarka Lola Bigs otkriva koje namirnice mogu pojačati osećaj toplote i žeđ.
Esktremne vrućine mogu dovesti do opasnih posledica po zdravlje, a najveći problem često je dehidratacija jer ljudi ne vode računa i ne unose dovoljno tečnosti, upozorio je kardiolog prof. dr Nebojša Tasić.
Od virusa Zapadnog Nila u Grčkoj je do 12. avgusta obolelo 110, a preminulo devet osoba, saopštila je danas grčka Nacionalna organizacija za javno zdravlje (EODY). Prvi smrtni slučaj zbog groznice Zapadnog Nila zabeležen je i u Severnoj Makedoniji
Laboratorija Sektora za ekologiju i unapređenja životne sredine JKP "Gradska čistoća" tokom analize izlovljenih komaraca sa teritorije grada Beograda detektovala je ukupno jedan uzorak pozitivan na prisustvo genoma virusa Zapadnog Nila, u komaracu roda Culex.
