Na samo nekoliko kilometara od francuske obale nalazi se Monako, mala kneževina koja se prostire na manje od tri kvadratna kilometra i važi za jedno od najbogatijih mesta na svetu.
Iako je po površini druga najmanja država na svetu, odmah iza Vatikana, njen ugled daleko prevazilazi njene granice.
Monako već decenijama privlači bogate pojedince zahvaljujući poreskom sistemu prema kojem većina stanovnika ne mora da plaća porez na dohodak.
Alber II od Monaka je posle smrti svog oca Renijea III 2005. preuzeo kneževski presto. Jedna od novotarija koje je uveo jeste skidanje ograničenja spratnosti za nove građevine. Time je Monako postao i Monako na vodi.
Pre više od 150 godina kneževina je donela odluku koja je oblikovala njenu budućnost. Godine 1869. ukinut je porez na dohodak za stanovnike, nakon što su prihodi od kazina u Monte Karlu postali dovoljno veliki da država više nije morala da oporezuje građane.
Ta odluka ostala je na snazi do danas, pa Monako svoje prihode ostvaruje iz drugih izvora. Među njima su PDV, porez na dobit kompanija koje posluju van granica kneževine, turizam, bankarski sektor i tržište nekretnina.
Dragoslav Dedović/DW
Ko ipak mora da plaća porez?
Iako se Monako često opisuje kao država bez poreza, to pravilo ne važi baš za sve. Francuski državljani koji imaju prebivalište u Monaku po pravilu i dalje plaćaju porez na dohodak Francuskoj, što proizlazi iz sporazuma između dve države iz 1963. godine.
Izuzetak postoji za neke osobe koje su u Monaku živele pre donošenja tog sporazuma, ali većina francuskih državljana koji su se tamo doselili nakon toga podleže francuskim poreskim pravilima.
Privilegija neplaćanja poreza dolazi uz veoma visoku cenu života. Monako ima jedno od najskupljih tržišta nekretnina na svetu, a stanovi se često prodaju za iznose koji su nedostižni većini ljudi.
Za dobijanje boravka potrebno je dokazati da osoba ima dovoljno finansijskih sredstava za život u kneževini i obezbediti odgovarajući smeštaj. Upravo zbog ograničene površine i velike potražnje cene nekretnina dostižu rekordne iznose.
Prema podacima kompanija koje prate globalno bogatstvo, Monako ima jedan od najvećih udela milionera među stanovništvom. Procenjuje se da više od trećine stanovnika ima imovinu vrednu najmanje milion dolara, što ga svrstava među najbogatija područja na svetu.
Zbog manjka prostora Monako već decenijama pokušava da proširi svoju teritoriju. Jedan od načina bilo je nasipanje mora, a najpoznatiji noviji projekat je četvrt Portije Kov, izgrađena na veštačkom zemljištu dobijenom od Sredozemnog mora.
Zanimljivosti o Monaku
Monako je mali, ali ima neke od najneobičnijih statistika na svetu. U njemu živi oko 38.000 ljudi, što ga čini jednom od najgušće naseljenih država. Uprkos maloj površini, tamo žive ljudi iz više od 100 različitih država.
Kneževina je poznata i po trci Formule 1, Velikoj nagradi Monaka, koja se od 1929. godine vozi ulicama grada i smatra se jednom od najprestižnijih trka u svetu motorističkog sporta.
Monako nema sopstvenu vojsku, već je za njegovu odbranu odgovorna Francuska. Ima veoma mali broj stanovnika sa monačkim državljanstvom, dok većinu populacije čine stranci.
Zbog bezbednosti i luksuznog načina života Monako je popularan među sportistima, preduzetnicima i slavnim osobama. Među poznatim stanovnicima i rezidentima kroz godine bili su brojni vozači Formule 1, teniseri i osobe iz sveta zabave.
Nacionalna avio-kompanija Er Srbija objavila je da će u petak 14. avgusta, letove između Beograda i Katanije preusmeriti na aerodrom Lamezija Terme u Kalabriji, zbog zatvaranja aerodroma Katanija usled pojačane aktivnosti vulkana Etna na Siciliji.
Od sutra do nedelje Pranjani postaju prestonica srpske violine. Na 8. Saboru violinista Srbije nastupiće najbolji violinisti i muzičke legende, a organizatori očekuju više od 50.000 posetilaca.
Putovanje u Evropsku uniju postalo je izazovno posebno u jeku letnje sezone, dokazuju gužve na graničnim prelazima i aerodromima, a mnogi putnici zabirnuti su zbog onoga što tek sledi.
Ukoliko planirate put u Grčku tokom predstojećeg vikenda, računajte na povećane gužve u saobraćaju, ali i na dešavanja u letovalištima koja nisu svakodnevna.
Nacionalna avio-kompanija Er Srbija objavila je da će u petak 14. avgusta, letove između Beograda i Katanije preusmeriti na aerodrom Lamezija Terme u Kalabriji, zbog zatvaranja aerodroma Katanija usled pojačane aktivnosti vulkana Etna na Siciliji.
Nacionalna avio-kompanija Er Srbija objavila je da će u petak 14. avgusta, letove između Beograda i Katanije preusmeriti na aerodrom Lamezija Terme u Kalabriji, zbog zatvaranja aerodroma Katanija usled pojačane aktivnosti vulkana Etna na Siciliji.
Od sutra do nedelje Pranjani postaju prestonica srpske violine. Na 8. Saboru violinista Srbije nastupiće najbolji violinisti i muzičke legende, a organizatori očekuju više od 50.000 posetilaca.
Poslednjih meseci domaća dens muzika devedesetih ponovo doživljava veliku popularnost posebno pred novom publikom koja tek otkriva neke od popularnih numera.
Pit je objasnio da mu loša gluma toliko odvlači pažnju da zbog nje ne može da uživa čak ni u filmovima za odrasle. Uporedio ju je sa prenaglašenim stilom glume koji se mogao videti u starijim filmovima.
Uoči lokalne proslave Velike Gospojine, u parohijskoj crkvi u Spoljnoj Idriji pronađena su dva rukopisa iz sredine 19. veka, skrivena unutar oltara iz 1857. godine.
"Udruženje Milutin Milanković" i Polar Srbija potpisali su Sporazum o naučnoj, stručnoj, programskoj i projektnoj saradnji, uz ambiciju da se srpska nauka snažnije uključi u međunarodna polarna istraživanja.
Epidemija ebole u Demokratskoj Republici Kongo mogla bi, prema proceni Svetske zdravstvene organizacije (SZO), da nadmaši najsmrtonosniju epidemiju te bolesti iz 2014-2016. godine.
Sladoled, slane grickalice i beli hleb možda nisu najbolji izbor tokom velikih vrućina. Dijetetičarka Lola Bigs otkriva koje namirnice mogu pojačati osećaj toplote i žeđ.
Esktremne vrućine mogu dovesti do opasnih posledica po zdravlje, a najveći problem često je dehidratacija jer ljudi ne vode računa i ne unose dovoljno tečnosti, upozorio je kardiolog prof. dr Nebojša Tasić.
Od virusa Zapadnog Nila u Grčkoj je do 12. avgusta obolelo 110, a preminulo devet osoba, saopštila je danas grčka Nacionalna organizacija za javno zdravlje (EODY). Prvi smrtni slučaj zbog groznice Zapadnog Nila zabeležen je i u Severnoj Makedoniji
