Nov način ulaska u zemlje Evropske unije, odnosno u zemlje Šengen zone, za takozvane državljane trećih zemalja, sistem EES, počeće da se primenjuje od 12. oktobra.
Međutim, neće sve zemlje startovati istog datuma i to za sve strane državljane, a što se tiče našeg okruženja, do sada su dve članice EU zvanično oglasile - prvo Hrvatska, a zatim i Mađarska.
Kako su saopštili iz hrvatskog ministarstva, registracija u EES sistem započeće istovremeno na svim graničnim prelazima. U početnoj fazi prikupljaće se biometrijski podaci, što će u proseku trajati oko dva sata u svakoj smeni, odnosno dva puta po dva sata svaki dan u prvih mesec dana. Svakog narednog meseca trajanje registracije kroz sistem EES će se postepeno povećavati, a nakon 180 dana planirana je puna primena ovog sistema.
To bi značilo da će od proleća sledeće godine svako ko bude ulazio u Hrvatsku morati da prođe nov sistem, odnosno da taj prvi put kada uđe u zemlju EU od 12. oktobra na njemu bude primenjen nov sistem - fotografisanje i uzimanje otisaka prstiju.
Gužve će, tako, na granici sa Hrvatskom, biti neminovne i ogromne u tom prvom udaru, a to je prvo masovnije putovanje naših ljudi na more u tu zemlju.
Hrvatska policija koja je izdala saopštenje povodom EES, dodaje da će se primenom EES-a evidentirati lični podaci, podaci o putnim ispravama te datumi i vremena prelaska granice.
Prilikom prvog ulaska u Evropsku uniju, državljani BiH i drugih trećih zemalja moraće da daju otiske četiri prsta i fotografiju lica, uz podatke iz putne isprave. Ovi biometrijski podaci će se uneti u sistem i koristiti pri svakom narednom prelasku granice.
Već kod sledećih prelazaka kontrola će se vršiti poređenjem fotografije lica sa dosijeom u sistemu, čime će se ubrzati procedure i povećati sigurnost.
Naglašavaju da hrvatski državljani koji žive u BiH ili drugim trećim zemljama neće biti obuhvaćeni ovim sistemom. Oni će, prema objašnjenju MUP-a RH, i dalje prelaziti granicu uz putnu ispravu ili ličnu kartu, bez obaveze davanja biometrijskih podataka.
Shutterstock/Jaromir Chalabala
Mađarska policija: Nov sistem prvo za Ukrajinu, a onda za Srbiju
Kako su rekli u jučerašnjem saopštenju iz mađarske granične policije, Evropska unija uvodi jedinstveni sistem kontrole granica zasnovan na bezbednosti za državljane trećih zemalja koji žele da uđu na teritoriju šengenske zone radi kratkoročnog boravka.
Uvođenje sistema očekuje se da će godišnje obuhvatiti više od deset miliona putnika, zbog čega se vreme prelaska granice može inicijalno produžiti zbog kreiranja pojedinačnih dosijea i beleženja biometrijskih podataka.
Mađari su tako već upozorili na to da se na granicama očekuju gužve, a već godinama unazad su one na granici sa Srbijom inače ogromne.
Kako bi se uvođenje Evropskog sistema registracije na granicama sprovelo sa što manje zastoja, mađarska policija je, kažu, unapredila Nacionalni sistem kontrole i registracije graničnog saobraćaja, kao i tehnička sredstva, kao što su čitači dokumenata, čitači otisaka prstiju, uređaji za snimanje fotografija, kiosci i radne stanice, saopštio je potpukovnik mađarske granične policije.
Dodao je da će mađarska policija pomoću novog sistema za kontrolu graničnog saobraćaja i unapređene opreme moći da osigura postepeno uvođenje novog sistema, kao i efikasan i bezbedan prelazak granice u skladu sa propisima.
U početnom periodu od 180 dana, koji počinje 12. oktobra, nova pravila će se postepeno uvoditi: prvo na mađarsko-ukrajinskoj, zatim na mađarsko-srpskoj i na kraju na aerodromskim prelazima, navodi se u saopštenju.
Tačan datum kada će se na građane Srbije ovo pravilo primenjivati, nije za sada saopšteno.
justit/Shutterstock
"Gužve su neizbežne"
Treba napomenuti da će ovaj sistem važiti i za ulazak u Grčku, pa tako ko bude od 12. oktobra prvi put u neku zemlju EU kročio preko Grčke i to od sledećeg leta, na primer, što je i velika verovatnoća da će u najvećem broju tako i biti, neka se spremi za duga čekanja na granici.
Ovog leta čak milion Srba posetilo je Grčku tokom letnje sezone. A pošto veliki broj ljudi za vreme leta odluči da putuje u inostranstvo, sa opravdanjem se postavlja pitanje - šta kada u istom danu na desetine hiljada ljudi nagrnu na granice Hrvatske, Bugarske i Grčke tokom letnje sezone. Setimo se samo velikih gužvi ovog leta na Batrovcima, Gradini, ili čak Evzoniju sa Grčkom.
Naravno, ovoj brojci moramo da dodamo i ljude koji u Grčku idu iz Severne Makedonije, ili preko Srbije putuju u Grčku ili neku drugu zemlju EU.
Adam Radosavljevic/Shutterstock
Da li će podaci moći da se unesu preko aplikacije
Jedna od najvećih nepoznanica u vezi sa uvođenjem novog sistema za kontrolu ulaska u šengenski prostor jeste da li će postojati aplikacija putem koje bi putnici mogli da unesu svoje podatke pre nego što dođu na granicu.
Kako je ranije rekao Aleksandar Seničić, u početku se govorilo da će građani imati mogućnost da unapred prijave osnovne informacije – ime, prezime, broj pasoša, datume ulaska i izlaska iz EU – čime bi se značajno smanjilo vreme čekanja na graničnim prelazima.
"Takva aplikacija bi omogućila da putnici nekoliko dana pre puta ukucaju podatke, a da na granici samo potvrde identitet – skeniranjem pasoša, otiskom prsta i fotografijom. To bi trajalo svega dvadesetak sekundi", kaže Seničić u razgovoru za "Blic".
Prema njegovim rečima, upravo je ta neizvesnost najveći problem.
"Ako aplikacija zaista bude postojala, obaveza turističkih agencija bila bi da o tome blagovremeno obaveste putnike i objasne im kako da je koriste. To bi zaista olakšalo procedure i smanjilo gužve na granicama. Ali do danas nemamo potvrdu da će ona biti uvedena", ocenjuje Seničić i dodaje da za sada možemo samo da čekamo zvanične informacije iz EU
Podsetimo, fotografisanje i uzimanje otiska prstiju radi se samo prilikom prvog ulaska u neku od zemalja šengenskog prostora.
TravnikovStudio/Shutterstock
Šta je EES, a šta ETIAS
Podsetimo, od sledeće godine građani Srbije će, pored EES sistema, morati da koriste i ETIAS - elektronsku autorizaciju koja važi tri godine i košta 20 evra. Podaci i pasoš unose se onlajn, taksa se plaća elektronski, a odobrenje omogućava putovanje po šengenskom prostoru bez dodatnih procedura.
"Cena ovog sistema već je podigla tenzije među putnicima. U početku se govorilo o naknadi od pet, zatim sedam evra, dok je sada potvrđeno da će iznos biti 20 evra", pojasnio je Seničić za "Blic".
Ljudmila Ristić Miladinović koja se javila na TV Prvu sa Kefalonije anketirala je turiste koji su većinom rekli da se ne plaše. Opširnije u video prologu.
Kada snegovi okuju Durmitor i odseku puteve, u ovom carstvu tišine i beline ostaju najuporniji meštani koji ponosno čuvaju tradiciju života "među zvezdama".
Nova pravila EES sistema na spoljnim granicama EU donela su i neočekivane probleme putnicima. Jedna putnica iz Srbije opisala je kako je zbog oštećenog čipa u pasošu na granici provela dva sata.
Iako još uvek letnja sezona nije pri kraju, prema dosadašnjim informacijama za Crnu Goru biće ovo jedna od rekordnih godina kada je u pitanju turistički promet.
Od 12. oktobra ulazak u Evropsku uniju više neće biti isti. Umesto pečata u pasošima, građane Srbije i svih drugih zemalja van Šengena čeka potpuno novi Entry/Exit System – EES.
Putevi ka letnjim destinacijama Grčkoj, Bugarskoj, Crnoj Gori, otežani su gužvama na granicama koje ne jenjavaju, a zbog vrućine je važno dobro isplanirati putovanja.
Ljudmila Ristić Miladinović koja se javila na TV Prvu sa Kefalonije anketirala je turiste koji su većinom rekli da se ne plaše. Opširnije u video prologu.
Hrvatska spisateljica se godinama borila s retkim i teškim oblikom karcinoma, a za sobom je ostavila dvoje dece - ćerku Asju i sina Slavena, o kojima je često pisala i pričala.
Vedrana Rudan je u svom tekstu duhovito pisala o smrti i onome što bi nosila "na drugi svet". Povod joj je bila priča o šanerima iz Čačka koji su objavili čitulju Đorđu Armaniju na srpskom i italijanskom jeziku.
Vedrana Rudan je u jednoj od svojih objava iskreno opisala kako je izgledalo njeno suočavanje sa bolešću i životom koji se, kako je pisala, iz dana u dan menjao.
U jednom intervjuu ispričala je da je kao tinejdžerka, a potom i kao mlada žena, pokušavala da se suprotstavi ocu, opisujući te događaje kao jedno od najtežih iskustava svog života.
Epidemija ebole u Demokratskoj Republici Kongo odnela je 2.325 života, nadmašivši broj žrtava iz epidemije 2018-2020. godine i postavši najsmrtonosnija u istoriji zemlje, pokazali su najnoviji vladini podaci.
