Jagodinski startap osmislio inovaciju zlata vrednu: Pravi saksije koje "nestaju" u zemlji

Ofingeri od otpada kukuruza, biorazgradive saksije ili kolagen iz jajeta... sve su to zelena rešenja koja nam pomažu da smanjimo negativne uticaje, pre svega industrije, na životnu sredinu.

Još bolje, sva rešenja su nastala u Srbiji zahvaljujući GreenUp hub-u.

Iako u našoj zemlji postoji mnogo greentech rešenja, nisu lako dostupna. Jedna su u ranoj fazi razvoja, druga su spremna za pilot-projekte dok treća čekaju kupce.

Green hub je kroz dve kohorte podržao 19 timova koji razvijaju greentech rešenja u brojnim oblastima - biomaterijali, održiva hrana, smanjenje otpada od hrane, poljoprivreda, mobilnost, energija, industrijski filteri, cirkularne sirovine, zaštita životne sredine, digitalni alati.

Greenup akcelerator

GreenUp Hub je osnovan kao platforma koja na jednom mestu povezuje zelene tehnologije, organizacije i znanje, sa ciljem da ubrza održivu transformaciju u Srbiji.

U novu generaciju GreenUp akceleratora ušli su startapi koji razvijaju rešenja u različitim oblastima zelene tranzicije, od procene rizika hemikalija i održivih materijala, do solarne mikromobilnosti, čistijih industrijskih procesa, upravljanja otpadom i održive proizvodnje hrane.

GreenUp akcelerator namenjen je startapima u ranoj fazi razvoja i traje dvanaest nedelja. Tokom programa timovi rade sa mentorima i partnerima na razvoju proizvoda, validaciji poslovnih modela, povezivanju sa tržištem i pripremi za predstavljanje investitorima.

Biorazgradive saksije iz Jagodine

Jedna od zanimljivih ideja stiže iz Jagodine, gde se nalazi proizvodnja Bifrost-a, tima od petoro ljudi, koji je osmislio biorazgradive saksije.

"Proizvodimo biorazgradivi materijal od industrijske konoplje. Shvatili smo da je skoro nemoguće promeniti navike ljudi, pa smo umesto toga, želeli da ponudimo alternativu plastici. Ovaj materijal treba da zameni jednokratnu plastiku. Naš prvi pilot-proizvod su saksije za rasade koje se bodu direktno u zemlju, a za pet do šest meseci se razgrade. Na taj način one ujedno i i đubre zemljište", navela je za Ana Trifković iz startapa Bifrost.

Prema njenim rečima, dugo su istraživali kako da dođu do dobitnog i najpogodnijeg materijala.

"Zaključili smo da industrijska konoplja ima dosta prednosti. Ona veoma brzo raste, pa za svega tri meseca dostiže punu veličinu. Mi koristimo isključivo otpad nastao preradom industrijske konoplje, dakle ono što bi inače bilo bačeno, i to onda pretvaramo u novi materijal koji ima i antifungicidno dejstvo. Osim toga, konoplja je jaka, a pritom se razgrađuje i dodatno obogaćuje zemljište. Takođe, dok raste, konoplja iz atmosfere prikuplja tri puta više ugljen-dioksida nego šuma iste površine. Radili smo i analizu životnog ciklusa proizvoda i dokazali da proizvodnjom jednog kilograma našeg materijala možemo da smanjimo više od 1,169 kilograma CO₂ iz atmosfere. Zbog toga je čitav proces proizvodnje ovog materijala karbonski negativan",  istakla je Ana.

Kada je reč o dimenzijama razgradivih saksija koje smo imali prilike da vidimo, za sada je to prva pilot-veličina.

Istraživanje je pokazalo, objašnjava nam Ana, da poljoprivredni proizvođači i rasadnici upravo manje plastične posude najčešće bacaju nakon upotrebe.

"Ostale obično pokušavaju da očiste i koriste više puta, ali ove bacaju nakon jedne upotrebe. Zato smo od njih krenuli. Naravno, u budućnosti planiramo i druge oblike, veličine i primene. Planiramo i da pravimo pakovanja za hranu, kao i da razvijamo druge proizvode za jednokratnu upotrebu. Uz podršku različitih projekata, uključujući Green Up Accelerator, optimizovali smo proizvodnju i sada možemo da proizvedemo tri komada u minuti. Dakle, proizvodnja može da funkcioniše na industrijskom nivou",zaključila je Ana Trfković.

Bifrost će u narednom periodu proučavati kako se njihov proizvod ponaša u praksi, a istovremeno će istraživati koje druge industrije bi mogle da budu zainteresovane za takva rešenja.

Njihov cilj je da stvore zamene za plastične proizvode u kućnoj upotrebi, poput punjača ili štekera.

GreenUp akcelerator realizuje se kroz partnerstvo inicijativa GreenUp Hub, koji se sprovodi u okviru Nemačko-srpske razvojne saradnje koju implementira GIZ, ICT Hub-a i Centra za čistiju proizvodnju Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kroz projekat "Globalni program za zelenu hemiju i inovacije" koji finansira UNIDO/Global Environment Facility u saradnji sa Univerzitetom Jejl.