EK apeluje na "štedljive" članice: "Ne smanjujte budžet EU"

EK je upozorila da bi takav potez ugrozio finansiranje novih prioriteta, uključujući bezbednost, konkurentnost i istraživanja.

Evropski komesar za budžet Pjotr Serafin izjavio je na godišnjoj konferenciji posvećenoj Višegodišnjem finansijskom okviru (MFF) da bi smanjenje predloženog sedmogodišnjeg budžeta Evropske unije za period od 2028. do 2034. godine ograničilo sposobnost Unije da odgovori na nove izazove i primoralo države članice da povećaju sopstvenu javnu potrošnju, prenosi Euraktiv.

Serafin je upozorio da bi smanjenje zajedničkog budžeta na kraju moglo više da košta evropske poreske obveznike, jer bi nacionalne vlade morale pojedinačno da finansiraju iste projekte i zadužuju se po nepovoljnijim uslovima.

"Štedljiviji budžet Evropske unije ne mora nužno da bude jeftiniji za evropske poreske obveznike. U mnogim oblastima alternativa evropskom finansiranju nije izostanak ulaganja, već nacionalna potrošnja. Odbrana, energetska bezbednost i istraživanje i razvoj moraće da budu finansirani na ovaj ili onaj način. Pitanje je samo da li ćemo to činiti zajedno ili odvojeno", rekao je Serafin.

On je ocenio da je zajedničko finansiranje ne samo efikasnije, već i jeftinije.

"Kako budu odmicali razgovori o našem predlogu, moramo da imamo u vidu vezu između štedljivog i modernog budžeta. Istina je da štedljiviji budžet Evropske unije ne mora nužno da bude i moderniji, jer postoji rizik da upravo novi prioriteti prvi budu na udaru budžetskih rezova", naglasio je Serafin.

Njegove izjave usledile su nakon što je Kipar, koji je u sredu predsedavanje Savetom Evropske unije prepustio Irskoj, prošlog meseca predložio smanjenje od dva odsto budžeta Evropske komisije vrednog 1,76 biliona evra za period posle 2028. godine.

Predlog Nikozije, kako pojašnjava Euraktiv, predviđa da najveći deo ušteda bude ostvaren smanjenjem sredstava namenjenih novim oblastima, pre svega konkurentnosti i spoljnom delovanju Evropske unije.

Takav predlog naišao je na oštre kritike fiskalno konzervativnih država članica, među kojima su Nemačka, Holandija i Švedska, koje u budžet Evropske unije uplaćuju više nego što iz njega dobijaju i koje traže dublje rezove u tradicionalnim oblastima potrošnje, poput poljoprivrede i regionalnog razvoja.

Shutterstock/New Africa

Tokom poslednjeg samita EU, održanog 18. juna u Briselu, lideri 17 država članica Evropske unije okupljenih u grupi "Prijatelji kohezije" zatražili su povećanje sredstava za kohezionu politiku, poljoprivredu i regionalni razvoj u narednom višegodišnjem budžetu EU za period 2028-2034.

Kako je preneo Juronjuz, "prijatelji kohezije" odlučni su da održe jedinstven stav tokom pregovora, za koje se očekuje da će se nastaviti i sledeće godine, jer takozvane „štedljive“ zemlje insistiraju na smanjenju budžeta EU, posebno za kohezionu politiku i Zajedničku poljoprivrednu politiku (ZPP).

Ove zemlje su krajem maja usvojile zajedničku deklaraciju kojom traže povećanje sredstava za poljoprivredu i kohezionu politiku, upozoravajući da predlog Evropske komisije predviđa značajno smanjenje njihovog udela u ukupnom budžetu.

Iako poljoprivreda i regionalni razvoj ostaju najveće budžetske stavke, njihov udeo bi prema predlogu Komisije za period 2028-2034. pao sa približno 60 odsto u sadašnjem budžetu na 44 odsto.