SAD preuzele tron: Srušena dominacija Rusije i Saudijske Arabije

Ovaj preokret dodatno jača uticaj američkih kompanija i Vašingtona na svetsku trgovinu energentima, posebno u trenutku kada rat sa Iranom izaziva velike poremećaje u snabdevanju naftom i menja ustaljene trgovinske tokove.

Uspon SAD predstavlja istorijski zaokret za zemlju koja je decenijama zavisila od uvoza bliskoistočne nafte. Tokom sedamdesetih godina prošlog veka Amerika je bila ozbiljno pogođena arapskim naftnim embargom uvedenim zbog podrške Izraelu.

Međutim, situacija se radikalno promenila posle 2010. godine zahvaljujući eksplozivnom rastu proizvodnje iz nalazišta škriljaca. Najpre je Amerika postala najveći proizvođač prirodnog gasa, zatim najveći proizvođač nafte, a sada i njen najveći izvoznik, prenosi portal Biznis.

Problemi konkurenata

Dodatni podsticaj američkom usponu dali su problemi konkurenata. Rat Izraela i SAD protiv Irana ozbiljno je poremetio saudijski izvoz nafte, dok je ruski izvoz oslabljen kombinacijom zapadnih sankcija i ukrajinskih napada na energetsku infrastrukturu.

U takvim okolnostima američki izvoz sirove nafte i derivata dostigao je u maju oko 10,5 miliona barela dnevno, što je treći mesec zaredom dovoljno za prvo mesto u svetu. Za poređenje, Rusija je izvozila oko sedam miliona, a Saudijska Arabija oko 5,9 miliona barela dnevno.

Nova pozicija daje Vašingtonu snažno geopolitičko sredstvo

somkanae sawatdinak/Shutterstock.com

Analitičari ocenjuju da su energetski resursi postali novo oruđe američkog uticaja, uz vojnu moć i dominantnu ulogu dolara u svetskim finansijama.

Zemlje koje zavise od američke nafte i gasa sada su u većoj meri izložene političkom i ekonomskom uticaju SAD. Istovremeno, slabi moć OPEC-a da kontroliše tržište i utiče na cene nafte, naročito nakon što su Ujedinjeni Arapski Emirati napustili organizaciju posle gotovo šest decenija članstva.

Evropa među najvećim korisnicima američkog energetskog buma

Nakon početka rata u Ukrajini evropske zemlje značajno su povećale uvoz američke nafte i gasa kako bi smanjile zavisnost od Rusije. Ove godine Evropa je apsorbovala oko 47 odsto ukupnog američkog izvoza nafte, dok je taj udeo 2021. iznosio 37 procenata.

Međutim, u Briselu se sve češće čuju upozorenja da bi prevelika zavisnost od američkih energetskih kompanija mogla da predstavlja novi strateški rizik.

I azijsko tržište se polako okreće Americi

Sličan trend vidljiv je i u Aziji. Zemlje koje su tradicionalno najveći deo nafte nabavljale sa Bliskog istoka sve više se okreću američkim isporukama.

U maju je azijsko tržište činilo oko 46 odsto američkog izvoza nafte, naspram približno 37 odsto godinu dana ranije. To pokazuje da se globalni energetski tokovi ubrzano preusmeravaju ka SAD, dok značaj tradicionalnih izvoznika postepeno opada.

Iza ovog preokreta stoji ne samo trenutna geopolitička situacija već i dugoročni rast američke proizvodnje.

Od 2000. godine proizvodnja nafte i tečnih ugljovodonika u SAD gotovo je utrostručena i dostigla oko 22 miliona barela dnevno.

Za razliku od Saudijske Arabije i Rusije, gde država određuje proizvodne ciljeve, američku proizvodnju vode privatne kompanije koje reaguju na tržišne signale. Zbog toga pojedini stručnjaci smatraju da američke kompanije danas igraju ulogu koju je nekada imao OPEC, ali kroz tržišni mehanizam, a ne kroz politički dogovor proizvođača.