Industrija alkohola u Indiji jača zahvaljujući biljci koja se smatrala korovom: "Plavo zlato"

Na svom imanju od deset hektara u Kandukuruu do tada je uzgajao paradajz, kikiriki i kukuruz, ali su mu se 2010. godine trgovci obratili sa interesovanjem za jednu sasvim drugačiju kulturu.

Za njega i njegove kolege, agava je do tada bila samo „žilav i bezvredan korov“ koji su sadili kao ogradu radi zaštite useva od divljih životinja. Danas je postala izvor dodatne zarade, zbog čega je dobila nadimak „plavo zlato“, piše BBC. Agava americana, koja raste u Indiji, pripada istoj porodici biljaka od koje se u Meksiku proizvode tekila i meskal, pića koja pokreću globalno tržište vredno 15 milijardi dolara.

Međutim, za razliku od Meksika, gde pejzažom dominiraju ogromne plantaže plave agave, u Indiji se ona još uvek ne uzgaja komercijalno. Indijski preduzetnici i poljoprivrednici umesto toga sakupljaju i prerađuju samoniklu, divlju agavu.

Berači moraju da prepoznaju tačan period pre cvetanja

Venkateš danas koordiniše seljake i poljoprivrednike u krugu od stotinu kilometara.

„Udruživanjem prinosa sa više farmi obezbeđujem stabilno i veliko snabdevanje za koje su destilerije spremne da plate više“, objašnjava on.

Berba agave zahteva veštinu, a najvažniji deo biljke je njeno srce, poznato kao pinja jer izgledom podseća na veliki ananas.

Vešti radnici do njega dolaze odsecanjem bodljikavih listova, ali je ključan trenutak berbe. Kada biljka počne da cveta, sve nagomilane rezerve šećera za samo nekoliko dana usmerava ka stabljici. Ako cvet procveta, šećer se u potpunosti potroši, a srce biljke postaje beskorisno za proizvodnju alkohola.

„Berači moraju da prepoznaju tačan period pre cvetanja kako bi ubrali biljku u trenutku kada sadrži najviše šećera, zbog čega je period berbe izuzetno kratak“, kaže Rakšaj Darival, osnivač destilerije Maja Pistola Agavepura.

Potražnja za pićima od agave raste. Prema Darivalovim rečima, indijsko tržište takvih pića raste po stopi od 31 odsto.

„Indija se tek pre nekoliko godina zarazila tekilom“, kaže Vikram Ačanta, suosnivač organizacije „30 Best Bars India“.

„Proizvođači počinju ozbiljno da eksperimentišu sa agavom, a danas imamo i bazu potrošača koja je mnogo otvorenija za istraživanje novih žestokih pića nego ranije“, navodi on.

Smatra da pića od agave verovatno neće zameniti viski, omiljeno indijsko žestoko piće, ali bi mogla da stvore sopstvenu tržišnu nišu.

Postavlja se pitanje da li zbog rastuće potražnje postoji opasnost od iscrpljivanja zaliha divlje agave u Indiji. Poljoprivredni stručnjak Migel Braganza smatra da takva opasnost ne postoji barem u narednih pet godina, a verovatno i duže.

On ističe da je indijska industrija još uvek veoma mala, sa samo jednim pogonom za preradu srca agave, u vlasništvu kompanije Dezmonda Nazareta.

"Teoretski bismo mogli da konkurišemo Meksiku"

Pored toga, divlja agava se veoma uspešno razmnožava.

„Kada gledate divlju agavu, ne gledate samo jednu biljku. Ispod površine, matična biljka je neverovatno aktivna. Tokom svog životnog veka od 10 do 20 godina, ona neprestano pušta duge podzemne izdanke“, kaže Braganza.

Ti izdanci predstavljaju izvor budućih biljaka.

„Na svakih nekoliko metara pojavi se njen mini-klon. Te mlade biljke razvijaju sopstveni korenov sistem i postaju nezavisne, postepeno stvarajući velike kolonije. Tako se jedna biljka može prirodno pretvoriti u desetine novih na istom području, bez ikakve ljudske pomoći“, objašnjava on.

Dezmond Nazaret priznaje da će biti potrebno vreme da se izgradi značajna industrija pića od agave, ali je uveren u uspeh.

„Indija bi apsolutno mogla da postane velika ekonomija zasnovana na agavi. Sama visoravan Dekan ima milione hektara pogodnih za uzgoj. Teoretski bismo mogli da konkurišemo Meksiku ako bude postojala dugoročna vizija i strpljenje“, zaključuje on.