Pukao još jedan zeleni balon: Švedski gigant proglasio bankrot

Bankrot kompanije Liquid Wind dolazi samo nedelju dana nakon kolapsa kompanije Morrow Batteries, ambicioznog norveškog proizvođača automobilskih akumulatora, i godinu dana nakon bankrota švedskog proizvođača baterija Northvolt. Dva bankrota su izbrisala milijarde evra privatnih i javnih investicija i ostavila hiljade zaposlenih bez posla.

Gorivo bez nafte

Kompanija Liquid Wind osnovana je 2017. godine sa namerom da zameni fosilna goriva u sektorima koje je teško elektrifikovati, kao što su brodarstvo, avijacija, kopneni transport i hemijska industrija, sa e-metanolom.

To je pokušaj da se napravi tečno gorivo bez nafte. E-metanol je sintetičko gorivo proizvedeno od zelenog vodonika i ugljen-dioksida. Umesto da se gorivo ekstrahuje iz fosilnih izvora, proizvodi se industrijski. Zato se često naziva gorivom za pretvaranje energije u tečno gorivo, jer se električna energija pretvara u tečno gorivo.

E-metanol je važan jer nije lako pretvoriti brodove, avione i neke delove teške industrije u baterije. Velikim komercijalnim brodovima je potrebno gorivo koje ima visoku gustinu energije, može se skladištiti i koristiti u postojećoj infrastrukturi. E-metanol je lakši za skladištenje od vodonika jer je tečnost na sobnoj temperaturi.

Šest projekata i poznati investitori

Pre bankrota, kompanija je imala ambiciozan portfolio od šest projekata u Skandinaviji. Svaki je trebalo da ima proizvodni kapacitet od 100.000 tona e-metanola godišnje i da "hvata" oko 150.000 tona biogenog ugljen-dioksida godišnje. Među investitorima u Liquid Wind bili su Alfa Laval, Carbon Clean, Elyse Energy, HYCAP, Samsung Venture Investment, Siemens Energy, Topsoe i Uniper.

Budućnost kompanije i projekata sada zavisi od stečajnog postupka i mogućeg kupca. Švedski mediji procenjuju da je svih 90 radnih mesta ugroženo, i veoma je upitno da li će investitori sačuvati svoja ulaganja. Ukupna finansijska šteta mogla bi da pređe 60 miliona evra.

Zašto je projekat propao

Liquid Wind ne navodi konkretne razloge za neuspeh, ali najverovatnije objašnjenje je kombinacija tri stvari: veoma skupa rana industrijalizacija, sporo finansiranje velikih postrojenja i slabije nego očekivano tržište za e-metanol.

Još jedan problem je što je e-metanol prilično skup. Njegova proizvodnja zahteva mnogo jeftine obnovljive električne energije, elektrolizere, stabilan izvor ugljen-dioksida, skupu industrijsku opremu i kupce koji su spremni da plate znatno više nego fosilna goriva. Pored toga, biogeni ugljen-dioksid, koji je ključan za "zeleni" status e-metanola, nije neograničen resurs.

Dakle, Liquid Wind je imao ambiciozne projekte, ali nije dostigao fazu u kojoj bi veliki postrojenja generisala stabilan prihod. Kompanija je razvijala projekte, dobijala dozvole i formirala partnerstva, ali takav model zahteva stalno novo finansiranje dok se ne pokrene komercijalno održiva proizvodnja.

I tako je Liquid Wind postao deo šireg evropskog trenda: nakon godina optimizma zelenih investicija, mnogi projekti sada stagniraju jer tržišni interes, finansiranje i regulacija ne prate političke ambicije. A tu je i neizbežna kineska konkurencija.