NBS: U slučaju većeg rasta euribora građani zaštićeni Zakonom o zaštiti korisnika

Kako bi ublažila posledice rasta euribora na građane, NBS je u septembru 2023. godine ograničila kamatne stope na stambene kredite na 4,08 odsto, izjavila je u rubrici "Korisno je da znate" mlađi istraživač u Sektoru za ekonomska istraživanja i statistiku u NBS Ana Vujović.

Zatim je po isteku ove mere, u decembru 2024. doneta Odluka o privremenom ograničenju kamatnih stopa, kojom je predviđeno da se kod postojećih i novih kredita s promenljivom kamatnom stopom ne može primeniti kamatna stopa veća od pet odsto, navela je ona.

Podsetila je da je ta privremena odluka zamenjena Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga, donetim u martu 2025. godine, kojim se trajno i sistemski uređuje ograničenje kamatnih stopa kod stambenih kredita, ali i kod drugih kreditnih proizvoda fizičkih lica.

Kada je reč o kretanju euribora u narednom periodu, ono će, kao i do sada, kako je rekla, biti u najvećoj meri opredeljeno budućim odlukama ECB-a o osnovnim kamatnim stopama, navodi NBS.

"U trenutnom ambijentu povećane geopolitičke neizvesnosti i istovremenog uticaja energetskog šoka na inflaciju zone evra naviše i na BDP naniže, teško je proceniti kakve će odluke ECB donositi u narednom periodu, ali je prema tržišnim očekivanjima zbog energetskog šoka verovatnije da će sledeći potez ECB-a biti povećanje nego smanjenje osnovnih kamatnih stopa", rekla je Vujovićeva.

Poručila je da je važno da korisnici evroindeksiranih kredita znaju da se kod kredita s varijabilnom kamatnom stopom primenjuje tačno određena stopa euribor koja je unapred definisana ugovorom s bankom.

U Srbiji se kod evroindeksiranih kredita s promenljivom kamatnom stopom najčešće koriste tromesečni i šestomesečni euribor. Kamatna stopa na ove kredite sastoji se iz dva dela: fiksne marže banke, koja ostaje nepromenjena tokom čitavog perioda otplate, i promenljivog dela, odnosno euribora, koji se usklađuje u rokovima definisanim ugovorom o kreditu, na primer na tri meseca ako se primenjuje tromesečni euribor ili na šest meseci ako se primenjuje šestomesečni.

Euribor su kamatne stope na evropskom međubankarskom tržištu novca. To su kamatne stope po kojima velike evropske banke međusobno pozajmljuju novac i smatraju se najvažnijim referentnim kamatnim stopama na evropskom tržištu novca. Njihov značaj prevazilazi međubankarsko tržište, jer predstavljaju osnovu za određivanje kamata kod brojnih finansijskih proizvoda poput stambenih kredita, štednih računa i različitih finansijskih ugovora.

Kamatne stope euribor se određuju i objavljuju svakog radnog dana u 11 časova na osnovu podataka koje dostavlja grupa evropskih banaka o tome po kojoj kamatnoj stopi mogu da pozajme sredstva jedna od druge, zasnovanim na ostvarenim transakcijama. Prilikom obračuna 15 odsto najviših i najnižih kamatnih stopa se isključuje, a na osnovu preostalih stopa računa se prosek koji predstavlja stopu euribor. Kada se govori o euriboru, često se stiče utisak da je reč o jednoj kamatnoj stopi. Međutim, postoji pet stopa euribor različite ročnosti: jednonedeljni, jednomesečni, tromesečni, šestomesečni i dvanaestomesečni.